Ближи се пуних месец дана од како је започео рат у Украјини коме се, по свему судећи, крај још увек не назире.
Наиме, иако смо сведоци неких оптимистичних најава да су две стране близу договора, не можемо а да се не запитамо, колико је то реално?
Мислим да је ту одговор и више него јасан. Доћи до мира бића веома тешко. Украјинска власт је очигледно под контролом Вашингтона, јер да је којим случајем другачије вероватно би, држећи се политике неутралности, избегли овај трагичан сукоб. Овако, инсистирањем на евроатланским интеграцијама, „упали су у замку“ САД-а и постали њихово оружје за сламање Русије. Нема сумње да ће властодршци у Кијеву, а посебно народ у Украјини, за такву политику платити високу цену.
Сем тога, не смемо занемарити чињеницу да се ни Русија, након упуштања у овако опсежну војну операцију, не може зауставити без значајних добитака. Руски председник сада мора пажљиво да „мери“ шта је то што његова јавност, али и „дубока држава“, неће доживети као пораз у овом рату. Самим тим, анализирајући ситуацију у којој се налазе обе зараћене стране, мировни споразум делује као мало вероватно решење.
Међутим, да се којим случајем деси неко чудо и да турско или израелско посредовање да резултата, чак и у том случају, делује да би то било само привремено решење.
Тачније, највероватније би смо били само сведоци предаха пред наставак сукоба и борбе до коначне победе, којој теже обе стране.
Додуше, у овом сукобу никако не смемо занемарити ни утицај Запада, који је по многим аналитичарима и пресудан. Питање је колико САД-у, у овом тренутку, одговара склапање мировног споразума.
Свакако да има оних који ће истаћи да је Запад, захваљујући рату у Украјини, мобилисан и да је постигао ретко виђен степен јединства, што се може сматрати успехом. Русија је, са друге стране, у доброј мери изолована. Зато, има оних који сматрају да прекид рата не би много нашкодио америчким интересима, јер су значајан успех већ остварили. Сем тога, очекује се да би економски, медијски и политички притисак на власт у Кремљу и након евентуалног мира био настављен, а што САД-у свакако одговара.
Међутим, није то исти притисак, као када рат траје. Док свакодневно гледамо слике разарања украјинских градова и док људи гину „јастребовима“ у Вашингтону је много лакше да дисциплинују своје савезнике, него када завлада мир.
Друга ствар, кључни циљ САД, вероватно и важнији од постизања кохезије на Западу, је промена власти у Русији, а то још није остварено. Уколико се рат настави и у руске градове и даље буду пристизали мртвачки ковчези, делује да ће се Американци и том неоствареном циљу приближити. Свакако више него што би то успели у миру.
Додуше има ту још један важан „детаљ“, а то је процена западних аналитичара колико би мир коштао Путина. Немојмо занемарити чињеницу да склапање мира са Украјином и за Русију отвара питање постигнутих резултата. Уколико унутрашње политичке структуре у тој земљи, пре свега у ФСБ-у, процене да су резултати слаби, то би свакако могло да уздрма позицију садашњег руског председника.
У том случају, Руске политичке структуре, тешко би опростиле Путину ту војну авантуру у Украјини, а његов политички живот лако би се могао наћи на жртвенику ресетовање односа са Западом. Е сад, шта ће бити коначна одлука стратега у Вашингтону, то ћемо тек видети. Оно што је јасно да од те њихове процене зависи питање хоће ли се мир вратити у Украјину или још није тренутак.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
