Председник Народне Републике Кине Си Ђипинг спада у лидере од највећег формата на данашњој глобалној политичкој сцени.
Многи аналитичари га већ сада, по значају, сврставају уз две историјске личности, чија дела су пресудно утицала на стварање модерне и моћне Кине. Реч је о Мао Цедунгу вођи комунистичке револуције и Денг Сијаопингу креатору кинеског економског чуда.
Наравно, то нам говори да су очекивања јавности, а нарочито тамошњих политичких елита, од садашњег председника изузетно велика.
Задатак Си Ђипинга је да Кину у наредним годинама врати на пијeдестал најмоћније глобалне силе.
Си Ђипинг је рођен 15. јуна 1953. године у Пекингу у породици утицајног функционера Комунистичке партије Кине. Његов отац Си Чонгсун обављао је дужности шефа партијске пропаганде, потпредседника Националног народног конгреса и заменика премијера. Током Другог светског рата био је један од покретача отпора у провинцији Шанси. Међутим, детињство Си Ђипинга није било нимало безбрижно, што би се с обзиром на углед и позицију његовог оца могло очекивати.
Покретање Културне револуције, од стране тадашњег кинеског лидера Мао Цедунга, значило је почетак сурових унутарпартијских борби између политичких неистомишљеника. Си Ђипингов отац постао је жртва чистки које су у то време немилосрдно спровођене. Избачен је из партије, одузете су му све функције и послат је на рад у фабрику. На крају, чак је завршио и у затвору.
Породица Си Чонгусуна, у време његовог прогона, преживљавала је драматичне моменте.
Си Ђипингова сестра извршила је самоубиство, а мајка је под притиском морала да јавно прокаже оца. Породични дом им је опљачкан и девастиран.
У датим околностима Си Ђипинг је морао да прекине школовање у Пекингу. Имао је тек петнаест година када су га власти упутиле на рад у једно кинеско село. Незадовољан новом средином, Си је на своју руку напустио добијено место боравка и вратио се у Пекинг. Међутим, у кинеској престоници се није дуго задржао.
Убрзо је ухапшен и упућен у радни логор, где је обављао најтеже физичке послове. На његову срећу и ту је боравио кратко. Кинеске власти су га поново вратиле на село, где је провео наредних седам година.
Завршетак Културне револуције, а затим и смрти Мао Цедунга означили су почетак постепене рехабилитације политичких прогнаника у Кини.
Тек након тога, Си Ђипинг је могао поново де се види са оцем. Иначе, упркос очевој судбини, па и болном личном искуству, Си је одлучио да се посвети политици. После девет безуспешних покушаја 1973. године коначно је примљен у чланство Комунистичке партије Кине (КПК), чиме је направио кључни искорак у својој професионално каријери.
Након тога, посветио се образовању. Уписао је студије хемије на универзитету у Пекингу, које је похађао од 1975. до 1979. године. Успон у његовој политичкој каријери започиње 1979. године са доласком на позицију секретара тадашњег потпредседника Државног савета НР Кине и генералног секретара Централне војне комисије Генга Бјаа.
Иначе, занимљиво је поменути, да је Генг Бјао у својој ранијој каријери био потчињен Си Ђипинговом оцу.
Након три године вршења поменуте дужности, садашњи кинески председник провео је наредна готово четврт века на највишим функцијама у четири различите провинције. Током тог периода изградио је репутацију способног руководиоца, немилосрдног у борби против корупције и изузетно успешног у подстицању економског развоја. Тиме је стекао посебан углед у самом врху партије. Поменути успеси препоручили су га за даље напредовање у каријери.
Избор у Централни комитет 2002. године означио је његов искорак на националну политичку сцену.
Пет година касније постао је један од девет чланова политбироа КПК, да би 2008. године постао потпредседник државе. Тада је задужи посебно важне државне и партијске задатке, као што су управљање партијском школом за младе кадрове, организација Летњих олимпијских игара, али и питање Хонг Конга и Макаа. Још од 2007. године и његовог уласка у Политбиро партије, претпостављало се да би он могао бити нови лидер НР Кине.
Коначно то се и остварило 2012. године када је постао генерални секретар КПК и председник Централне војне комисије.
Иначе, Кину данас води човек који се сматра делом неформалне струје такозваних „престолонаследника“ у кинеској комунистичкој партији. Припадници те групе су у ствари деца некад истакнутих лидера те политичке организације. Централни комитет КПК је изабрао Си Ђипинга на највише државне функције због изванредних менаџерских способности, у посебно важном економском сектору за Кину, али и због пребогатог партијског искуства.
Као истовремено вешт партијски оперативац и истакнути идеолошки теоретичар, Си одлично познаје политички систем Кине. Многе његове благодети, али и окрутности имао је прилике да на својој кожи осетио. Управо зато, Си Ђипинг поседује све предиспозиције да предупреди веће унутрашње политичке потресе у својој земљи.
Уколико у томе успе, урадио је можда и више од пола посла на путу ка врхунском националном циљу. Глобалној доминацији.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
