Главни град Србије, 11. и 12. октобра биће домаћин једног од највећих спољнополитичких догађаја у свету, самита поводом шездесетогодишњице прве конференције Покрета несврстаних. Учешће је најавило више од стотину делегација, предвођених са око четрдесет шефова држава, премијера или министара. Посебну тежину том самиту даће долазак руског министра иностраних дела Сергеја Лаврова, чија земља, као и Србија, има статус посматрача у тој организацији.
Покрет несврстаних настао је тачно пре шездесет година на конференцији управо у Београду, а један од иницијатора његовог формирања био је тадашњи југословенски лидер Јосип Броз Тито. На том првом самиту 1961. године учествовало је двадесет и пет земаља, а поред Тита, као домаћина, посебну тежину конференцији дали су индијски премијер Нехру и председници Египта и Индонезије, Насер и Сукарно.
Покрет је формиран у јеку Хладног рата, односно, сукоба два идеолошки супротстављена политичка савеза, западних демократских земаља предвођених САД-ом и источних комунистичких држава под лидерством СССР-а.
Управо у то време дешавао се процес ослобађања бројних азијских и афричких земаља од својих европских колонијалних господара. Број нових држава у свету драматично се увећавао, а и један и други политички савез желео је да их стави под своју контролу.
Захваљујући томе што су те „нове државе“ природно гравитирале Источном блоку, јер су на Западу били њихови донедавни колонијални управитељи, претила је опасност од ширења утицаја глобалног комунизма.
Међутим, то се на крају није догодило и то управо захваљујући Покрету несврстаних. Окупљајући све те државе настале распадом колонијалних империја, као и оне које су желеле да остану по страни тог великог сукоба, Покрет је одиграо важну политичку улогу на глобалном плану. Постао је трећи чинилац у међународној политичкој арени где се водио беспоштедни обрачун између Истока и Запада.
Није случајно то што је Југославија била домаћин прве конференције Несврстаних.
Тито је након Другог светског рата своју земљу држао чврсто везану за Источни блок, а у свом антизападном активизму предњачио је наспрам осталих комунистичких лидера. Међутим, након његовог сукоба и разлаза са вођом глобалног комунизма, Јосифом Висерионовичем Џугашвилијем Стаљином, ситуација се драматично променила.
Југославија се прво нашла усамљена, између два међусобно супротстављена блока, да би постепено почела поправљати своје односе са Западом. Приближавања Југославије Западном блоку имало је своје границе. Тито није желео да се одрекне комунистичког система и своју земљу утопи у НАТО.
Напротив, планирао је да се држи неутрално у том глобалном сукобу. Зато, након Стаљинове смрти, односи Југославије и Совјетског савеза су почели да отопљавају, али без Титове намере да Југославију врати под доминантан утицај Кремља. Самим тим, од средине педесетих године прошлог века Југославија је већ била „несврстана“, да би од 1961. године постала и један од лидера покрета под тим именом.
Југославија је, самим тим, одиграла значајну улогу у Хладном рату. Не само да је својим разлазом са СССР-ом 1948. године разбила монолит Источног блока и прва озбиљно уздрмала његово јединство, него је окупљајући Несврстане спречила да те земље махом оду ка комунистичком савезу. Такав сценарио несумњиво се развијао у корист западне алијансе, јер је тиме спречено јачање утицаја њихових опонената.
Југославија, као оснивач Покрета, стекла је и посебан углед код држава које су припадале Несврстанима.
Остварене је квалитетна политичка и економска сарадња од које је званични Београд имао значајну корист. Нажалост, након распада Југославије, наша земља је потпуно занемарила сарадња са Покретом несврстаних. Када узмемо у обзир да се ту ради о 120 земаља чланица и 17 држава посматрача тек онда нам постаје јасно колико је таква политика била погрешна.
Покрет несврстаних окупља највише држава после Организације Уједињених Нација и углавном га чине земље у развоју. Тржишта тих држава су приступачнија за велики број наших производа, који у развијеним земљама не могу да издрже прејаку конкуренцију. Сем тога, захваљујући дугогодишњој сарадњи, имали смо већ изграђене позиције у тим државама, што је нашим привредницима могло много тога да олакша.
Нажалост, захваљујући немарности и неодговорности та шанса није искоришћена.
Самит Покрета несврстаних који ће се одржати у Београду прилика је да те грешке из прошлости бар донекле санирамо.
Обнављање старих пријатељстава и покиданих веза биће и више него корисно за нашу економију, јер значај ни једног тржиште не смемо потценити. Када на то додамо и важност политичке сарадње са тим државама, у светлу наше борбе за очување територијалног интегритета, сврсисходност овог самита додатно добија на тежини.
Свакако да наша дипломатија неће пропустити прилику да неке земље подстакне на преиспитивање, када је у питању њихово признање самопрокламоване независности наше јужне покрајине. Исто тако, охрабриће оне државе које то нису учиниле да у таквом ставу и истрају. Зато, слободно можемо закључити да су Несврстани поново у Београду и да је то одлична вест за Србију.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде
Srđan Graovac: Ko je Olaf Šolc i može li biti lider od svetskog formata?
Преузмите андроид апликацију.
