Приватна војна компанија Вагнер била је под посебном лупом светске јавности и пре ескалације рата у Украјини. Деловање ове групе плаћеника Јевгенија Пригожина последњих година везује се за скоро сва кризна подручја широм света, Сирија, Либија, Западна Африка, Судан,… Готово да није било ескалације сукоба у коме ова руска војна компанија није узела своје учешће.
Међутим, значај Вагнера посебно је порастао од 24. фебруара прошле године када је отпочела руска специјална војна операција. За протеклих нешто више од годину дана та оружана формација значајно је увећала своје капацитете. Од релативно мале групе искусних и добро обучених бораца, оспособљених да брзо реагују и заштите личности или локације у одређеној земљи, да обављају специјалне операције и обучавају локалне оружане снаге, Вагнер је прерастао у армију за себе.
Тачније, Вагнер је постао оружана формација која има десетине хиљада бораца, процене се крећу од 20 до 50 хиљада, са сопственом артиљеријом, оклопним возилима и авијацијом. Такође, претпоставља се да имају своје тимове за информатичко и медијско-пропагандно ратовање. Узмемо ли све то у обзир, онда нам постаје јасно да је по обучености и капацитетима та приватна војска надмашила регуларне армије многих светских држава.
За Русију је од посебног значаја било то што се та јединица истакла изузетном ефикасношћу у борби у Украјини.
Бахмут и Соледар најбољи су примери тога колико су се борци Вагнера показали одлучнијим и спремнијим на жртву од регуларне руске армије. Самим тим, када су по заузимању Бахмута „музичари“ отишли на заслужени одмор и опоравак постављало се једино питање: на који део бојишта ће се вратити? И то искључиво зато што се могло претпоставити да ће локација на коју они буду упућени за Русију имати приоритетни карактер.
Иначе, повратак Вагнера на фронт био је резервисан за месец августу, практично у моменту када се могао очекивати и коначни исход дуго најављиване украјинске офанзива. Управо зато, долазак Вагнера баш у том тренутку могао је имати изузетан стратешки значај. Јер би украјинске снаге тада већ у значајној мери исцрпеле своје капацитете у офанзивним акцијама, а морале би да се суоче са одморним и попуњеним трупама искусних вагнерових бораца. Када на то додамо и очекивани долазак на фронт већег броја Чечена Рамзана Кадирова, такође у то време, онда нам постаје јасно да су те формације могле направити значајну разлику на бојишту.
Међутим, побуна Вагнера и такозвани марш на Москву су свакако све те планове пореметили.
У новим околностима, та оружана формација уколико и не буде распуштена, свакако неће у истом саставу бити враћена на фронт. Руско руководство што из предострожности, што због поруке коју мора послати осталим потенцијалним бунџијама, тако нешто не може дозволити. У најбољу руку ти искусни ратници биће распоређени у друге јединице, редовну армију, што ће суштински руске оружане снаге у Украјини оставити ослабљене за једну моћну оперативну формацију и то величине армијског корпуса.
Самим тим, сада делује да ће се можда и кључна последица побуне Вагнера манифестовати тек за неколико месеци и да ће бити највидљивија на самом ратишту. И шта год да се у наредном периоду буде дешавало на фронту, па макар и руска војска забележила значајне успехе, остаће питање: какви би тек резултати били да је Вагнер на бојишту.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
