Спектакуларну победу талибана у готово дводецениjском сукобу са САД-ом, као и њихов тријумфалан улазак у Кабул, бројни светски медији су приписали умешности Абдул Ганија Барадара.
Иако се Мавлави Хибатулах Акунџада налази на челу талибанског покрета и има последњу реч у верским, политичким и војним питањима, посебан утицај муле Барадара никада није ни био споран.
За разлику од Акунџаде, који је пре свега верски лидер, Барадар има ореол великог војног стратега и можда најмудријег талибанског политичког лидера.
Поменуте чињенице наводе нас на логично питање, зашто мула Барадар није и формално први човек талибана и због чега му је припала улога да из сенке управља дешавањима у Авганистану?
Одговор је веома једноставан, у тренутку када су се бирале нове вође талибана, након упокојења муле Мухамеда Омара 2013. године или смрти његовог наследника муле Актара Мансура 2016. године, мула Барадар се налазио у пакистанском затвору.
Самим тим, није ни мога бити кандидат за новог лидера.
Иначе, да су околности којим случајем биле другачије, вероватно би баш њему припала та част да замени, свог још из детињства великог пријатеља, неприкосновеног и првог талибанског вођу мулу Омара.
Абдул Гани Барадар највероватније је рођен 1968. године у провинцији Урузган у Авганистану.
Још као младић, заједно са Мухамедом Омаром, борио се против совјетских окупационих снага.
Иначе, надимак барадар, што у преводу значи брат, дао му је управо мула Омар са којим је заједно основао талибански покрет.
Током владавине талибана обављао је разне важне функције и то углавном везане за команду над авганистанским оружаним снагама.
Након америчке инвазије на његову земљу 2001. године, заједно са мулом Омаром, Барадар се повукао у планине.
Постоје индиције да је том приликом пао у заробљеништво групе својих сународника, који су се борили на страни америчке војске.
Зашто Авганистан није Бајденов пораз.
Наводно, тада га је из руку непријатеља спасила моћна пакистанска обавештајна служба (ИСИ).
Иначе, иста та служба имала је кључну улогу, како у самом формирању талибанског покрета, тако и у његовом финансирању, наоружавању и обуци. Нарочито током претходне две деценије.
Практично од америчке окупације Авганистана Барадар се налазио у Пакистану, одакле је и војно и политички усмеравао деловање талибана.
Иако је неспорни лидер и даље био мула Омар, захваљујући томе што је био изолован у авганистанским планинама и није могао адекватно управљати покретом на најширем простору, Барадар је од свог пријатеља постепено преузео координацију готово свих важнијих акција талибана у Авганистану.
Важно је истаћи да се Барадар тада показао као човек спреман на преговоре и то ни мање ни више него са Хамидом Карзаијем, тадашњим проамеричким председником Авганистана.
Бивши председник Авганистана може да се врати у земљу.
Међутим, онда је изненада, у заједничкој акцији пакистанских обавештајно – безбедносних структура и америчке ЦИА-е, ухапшен у Карачију.
Након тога провео је готово осам година у заточеништву.
Хапшење Барадара САД су дефинисале као велики успех и тежак ударац задат талибанима.
Међутим, већ тада, постављало се питање коме је такав сценарио највише одговарао.
Постоје индиције да су његово заробљавање иницирали сами Пакистанци, како би послали поруку талибанима да, без њиховог амина, прављење било каквог споразума са САД и њиховим штићеником Карзаијем није дозвољено.
Ипак, 2018. године, мула Барадар је пуштен на слободу и то очигледно на инсистирање Американаца.
Наиме, тада је већ било јасно да ће се САД повући из Авганистана.
Америчке оружане снаге и ЦИА изводе тајне операције са циљем да евакуишу своје грађане
Самим тим, био им је потребан неко, снажног ауторитета код талибана, зарад прављења договора о успостављању нових структура власти у Кабулу.
Избор је пао на мулу Барадара, утицајног лидера чија спремност на разговоре није била упитна.
Након ослобођења Барадар је отпутовао у Катар у Доху, где је именован за шефа дипломатске канцеларије талибана.
Иако се налазио под снажним притиском САД да позове саборце на прикључење властима председника Ашрафа Ганија у Кабулу, Барадар је то вешто избегао.
Успешно је одуговлачио преговоре свестан да се Американци повлаче из његове домовине, а да талибани то на терену максимално користе.
Након пада Кабула, а после скоро две дециније живота у изгнанству, Барадар се коначно 17. августа 2021. године вратио у Авганистан.
Након свега, поставља се питање улоге муле Барадара у структурама нових власти у Авганистану, као и његовог односа са мулом Акунџадом.
Барадара несумњиво очекује висока позиција у новој власти у Кабулу. Акунџада ће бити први човек земље и највиши верски ауторитет, сличан ајатолаху у Ирану.
Друга личност талибанског режима, оперативно кључна, највероватније ће бити мула Барадар, а од њихове сарадње и разумевања зависиће будућност Авганистана.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Преузмите андроид апликацију.
