Од 24. фебруара текуће године и ескалације рата у Украјини постало је потпуно јасно да се свет мења и да ће последице трагичних дешавања на истоку Европе бити далекосежне и радикалне.
Нема сумње да смо сви ми данас сведоци једног историјског процеса током кога се у крви руши стари, а на његовим развалинама уздиже нови светски поредак.
Самим тим, последице тог процеса манифестоваће се на глобалном нивоу, а поготово на ратом захваћеном Старом континенту.
Наиме, Европа данас је и поприште и један од кључних актера сукоба између земаља политичког Запада и Русије. САД су несумњиво лидер те западне алијансе, али европске земље су оне које плаћају најскупљу цену рата који се води против Русије. Војна складишта европских држава готово су испражњена како би се помогло украјинској војсци, издвајају се значајна финансијска средства за подршку украјинској држави, а гро терета економског санкционисањса Русија такође носе европске земље.
Самим тим, не можемо, а да се не запитамо, колико ће све то коштати Европу?
Цена коју ће европске државе платити, односно већ је плаћају, свакако ће бити превисока. Зарад економског сламања Русије Европљани се одричу јефтиних руских енергената и плаћају четвороструко скупљи течни гас из САД. Само та чињеница говори о сасвим извесним и драматичним реперкусијама по конкурентност европске привреде на глобалном тржишту. Економска моћ и висок животни стандард, оно по чему је Европа до сада била препознатљива, веома лако могли би постати само део некад срећне европске прошлости.
Са друге стране, политичке последице овог сукоба такође ће се драматично одразити на Европу. Већ сада уочавају се све значајне пукотине у и онако никад чврсто изграђеном европском јединству. На Истоку Европе ствара се својеврсни санитарни кордон од изразито антируски расположених држава. Окосницу те нове Европе, која ће своју судбину чврсто везати за САД и постати продужена рука англо-саксонске политике у овом делу света, биће осовина Кијев – Варшава. Пољска и Украјина, уз прибалтичке републике свакако ће представљати својеврсну непремостиву баријеру за било какав покушај обнављања ближих односа Русије и Немачке. Сан о уједињеној Европи од Атлантика до Пацифика, самим тим, у наредним деценијама остаће недосањан.
Осим тога све видљивије су и пукотине у односу Француске и Немачке, земаља које представљају осовину ЕУ.
Одлуком да ће од САД набавити оружје у вредности од око стотину милијарди долара Немци су разочарали и разбеснели Французе. Париз је очекивао да ће тај новац бити потрошен за куповину оружја од европских компанија, али у Берлину су очигледно имали другачији став. Сем тога, Шолц је непосредно након изборног конгреса у Кини, који је учврстио власт Си Ђипинга, повео делегацију немачких привредника у Пекинг и оглушио се на предлоге Макрона да та посета буде организована на нивоу ЕУ.
Поменути потези власти у Берлину све више нас наводе на то да Немачка, као можда и највећи заговорник уједињене Европе, полако напушта своје досадашње стратешке планове. Односно, делује да се у Берлину мире са судбином коју су САД намениле за Стари континент. А то је да ЕУ остане савез економски, али не и безбедносно-спољнополитички повезаних држава.
Уколико се то испостави као тачно, биће то тужан крај сна о великом повратку Европе, као засебаног субјекта, у међународну геополитичку арену. Нажалост, сада делује сасвим реално да ће европске државе бити сведене тек на пуку америчку предстражу спрам Русије, и ништа више сем тога. Економски, енергетски и безбедносно, Европљани ће у потпуности зависити од САД, а свака могућност сувереног политичког деловања биће им сведена на минимум. Мрачна слика европске будућности, самим тим, постаје све извеснија.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
