Влада црногорског премијера Здравка Кривокапића од свог формирања била је нестабилна, а стање расула, које је захватило претходне недеље, било је нешто шта се могло очекивати.
У ствари, с обзиром на политичке прилике у Црној Гори и тромост и неспособност премијеровог кабинета, право је чудо да до потпуног колапса није дошло и раније.
Наиме, црногорски премијер Здравко Кривокапић се од старта коцкао. Уместо да формира владу сачињену од представника политичких партија, које су формирале већину, он се одлучио за нестраначку владу или ти владу „експерата“ како је назвао. Кривокапић је очигледно тиме „загризао превелик залогај“, јер онај ко се одлучи да води владу без јасне и безрезервне подршке већине у парламенту мора бити политички „виртуоз“ па да опстане на власти.
Зашто се Кривокапић одлучио да формира такву владу, сад је и више него јасно.
Црногорски премијер је добро знао да нема упориште у политичким партијама већ да његова моћ и утицај произилазе из чињенице да га је покојни митрополит Амфилохије, уочи историјских августовских избора 2020. године, „прогурао“ на чело листе Демократског фронта. Самим тим, да је којим случајем саставио владу, у којој би се нашли политички лидери, његов ауторитет био би крајње ограничен. Управо зато се и одлучио за владу нестраначких личности, односно, министара који би полагали рачуне њему, за разлику од партијских кадрова који би се на првом месту сматрали одговорним својим странкама.
Међутим, време је показало да ни он ни његових „дванаест апостаола“, како је једном приликом назвао своје министре, нису „благословени“ изванредним политичким талентом, а који би им омогућио да у таквим околностима изгурају цео мандат.
Својом пасивношћу, показали су недораслост историјском тренутку. У њиховом деловању није било ни довољно одлучности ни довољно снаге да изнесу кључне реформе, а на првом месту да се уради оно што је народ од њих највише очекивао. Да се обрачунају са криминалом и корупцијом и ако ништа друго, онда да грађанима Црне Горе понуде бар правду.
Самим тим, сада се поставља питање, шта након пада Кривокапићеве владе? Хоће ли тренутна владајућа већина бирати нову или ће се правити мањинска влада или ће се пак ићи на ванредне парламентарне изборе.
Потпредседник Кривокапићевог кабинета и лидер Грађанског покрета УРА Дритан Абазовић, који је и изазвао кризу владе, понудио је „Соломонско решење“. Према његовој идеји нову владу требало би да формирају поред његове политичка групација, СНП са листе Демократског фронта и мањинске странке, док би две најјаче групације у парламенту, ДФ и Милов ДПС, остале у опозицији. Пошто би таква влада имала безрезервну подршку тек петнаестак посланик, очигледно је да би представљала још један експеримент на црногорској политичкој сцени.
Уколико би свој наум остварио, што сад делује извесно, Абазовић би добио прилику да покаже како је за разлику од Кривокапића истински политички „маг“.
Односно, да ће својом политичком вештином урадити оно што његов претходник није успео, да сачува владу и понуди конкретне резултате бирачима.
Међутим, немојмо се заваравати, тај експеримент, пре или касније, довешће до ванредних избора. Суштински, Абазовићев потез само је још један показатељ да појединим политичким лидерима у Црној Гори недостаје много тога, али сујете и самопоуздања никако.
Иако, још увек има времена да се Абазовић, Кривокапић и Бечић призову памети и формирају владу са јасном већином, у којој ће ДФ бити стожер окупљања, сада је то најмање вероватна опција.
Ускопартијски интереси надвладали су разум, а цену ће платити како њихове политичке групације тако и грађани.
Нова мањинска влада неће бити ништа друго до продужетак агоније која већ траје, јер тако формиран кабинет једноставно нема снаге да изнесе прекопотребне реформе у Црној Гори. Тек влада пуног капацитета може да се ухвати у коштац са мафијашким структурама које Црну Гору не желе да испусте из својих канџи. А грађани тај обрачун са криминалним и корумпираним системом већ предуго чекају и питање је колико ће још имати стрпљења
Зато, уколико се договор око већинске владе не може постићи, што би било најбоље решење, једини лек су избори. Што пре Абазовић и Бечић то схвате, последице по њихове партије, али и целокупно црногорско друштво биће мање болне.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Srđan Graovac: Nemačka šefica diplomatije u poseti Kijevu i Moskvi
Преузмите андроид апликацију.
