Неретко можемо чути констатацију, бројних спољнополитичких аналитичара, да свет након рата у Украјини више никад неће бити исти.
Наиме, сада је већ постало јасно да су односи Русије и земаља политичког Запада трајно нарушени и да се у наредним годинама на том плану не могу очекивати спектакуларна побољшања.
Пошто свет већ сада није униполаран, а у Кина је недвосмислено један од тих нових доминантних глобалних центара моћи, поставља се логично питање: какву позицију ће званични Пекинг заузети према Западу, а какву према Русији у овом деликатном и драматичном тренутку у међународним односима?
Није тајна да су Русија и Кина у својеврсном савезништву, можда без чврстих уговорних обавеза, али снажно уједињене страхом од Запада.
Самим тим, одлука Кине да не осуди руску војну акцију у Украјини била је потпуно очекивана. Као и став кинеског руководства да се Русији не уводе санкције. Уосталом, Кина и Русија су последњих година много урадиле на јачању економских веза, тако да је илузорно за очекивати да се ту ствари значајније мењају.
Растућој кинеској економији су прекопотребни енергенти, које им управо Русија може обезбедити. Исто тако званичној Москви, годинама суоченој са санкцијама Запада, Кинска технологија је неопходна како би испратила важне техничко-технолошке и кибернетичке процесе, а који драматично мењају економију и културу на глобалном нивоу.
Са друге стране, постоји нешто што посебно забрињава Кину, а када говоримо о сукобу Русије и Запада у Украјини.
На првом месту то је питање: како ће се драконске санкције, наметнуте од стране западних земаља према Русији, одразити на везе Кине и Запада? Никако не треба занемарити чињеницу да су најважнија тржишта за кинеску робу управо америчко и европско. Самим тим, Кини не одговарају било каква ограничења у погледу пласмана њихове робе у том смеру. Управо зато смо и сведоци доста опрезног понашања кинеске стране према финансијским трансакцијама са Русијом, што је директно повезано са наметнутим западним санкцијама Кремљу.
Зато можемо закључити да је званични Пекинг, услед новонасталих непредвидљивих безбедносних и економских прилика, изазваних конфликтом на истоку Европе, одлучио да заузме један умерен и опрезан став. Кина, као и цео свет, још увек се прилагођава новонасталој ситуацији и испитује свој маневарски простор деловања према обе сукобљене стране.
Једна од основних одлика кинеске експанзије јесте опрезно и постепено уздизање, без наглих и исхитрених акција које би могле компромитовати њихова досадашња постигнућа.
Зато су у праву сви они који кажу да ће Кинези, у овој драматичној ситуацији на међународном плану, поступати опрезно и одговорно. Односно, анализираће понашање и Русије и Запада извлачећи поуке за сопствено деловање у будућности.
Елем, оно што Кинезима свакако одговара, у овом тешком и изазовном историјском тренутку, јесте чињеница да је притисак Запада на њихову земљу опао и да је оштрица САД и њених савезника преусмерена на Русију.
Предах на спољнополитичком плану свакако ће користити Кини како би и даље јачала своје економске, војне и политичке потенцијале.
Сем тога, очигледно је да ће услед рата који се води у Европи Стари континент највише пострадати. Самим тим, САД и Кина ће најмање оштећени изаћи из овог сукоба, што такође представља важну чињеницу када сагледавамо перспективу међународних односа у годинама и деценијама које долазе.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Srđan Graovac: Odjek rata u Ukrajini na Balkanu – Bosna i Hercegovina
Преузмите андроид апликацију.
