Истраживања јавног мњења имају посебно место у изборном процесу. Јавност, без обзира на то колико им верује, увек их са посебном пажњом очекује и анализира.
Ништа другачије није ни у случају председничких избора у Француској заказаних за недељу 10. априла 2022. године.
Наиме од децембра месеца прошле године у Француској су вршена бројна испитивања јавног мишљења од стране различитих истраживачких кућа (ELABE, Ipsos, ODOXA, Opinion Way,..). Сагледамо ли како се у претходна четири месеца кретала подршка бирача председничким кандидатима уочићемо одређене занимљиве трендове.
На првом месту треба истаћи да се све истраживачке куће слажу око тога да је други круг неминован и да ће у њему готов сигурно бити Емануел Макрон.
Садашњи председник је неприкосновени фаворит чија челна позиција у првом кругу није доведена у питање. Важно је истаћи да је са избијањем рата у Украјини популарност Макрона само додатно порасла.
Крајем марта текуће године подршка садашњем француском председнику налазила се на око 28% за разлику од децембра 2021. године када се кретала у распону од 23 до 26 процентних поена. Чак је, по избијању рата, Макронова популарност достизала свој максимум са предикцијом да би могао освојити и преко 30% гласова изашлих бирача.
Како сад ствари стоје опонент у другом кругу садашњем француском председнику биће, као и прошли пут, Марин ле Пен.
Подршка лидерки Националног фронта тренутно се налази на стабилних око 21%, што је значајно више од трећепласираног радикалног левичара Жан Лика Меланшона са око 16% подршке. Иначе, Лепенова је значајно ојачала своју позицију у односу на децембар месец када се налазила на око 16%.
Иначе, у децембру је кандидаткиња француске Републиканске партије Валери Пекрес била чак испред Лепенове, што је представљало својеврсно изненађење. Међутим, ствари су се у међувремену обрнуле тако да је Пекресова крајем марта пала на око 10%.
Вредан помена свакако је и рејтинг Ерика Земура, новинара, водитеља, публициста и радикалног десничара.
Земур се уочи избора налази на око 10 процентних поена што је значајно мање од децембра месеца када се налазио на око 15%. Очигледно је да он и Лепенова црпе подршку из истог бирачког тела тако да је пад популарности једном неминовно водио скоку другом представнику француске крајње деснице. У сваком случају, како предвиђају испитачи јавног мњења, већина тог бирачког тела ипак ће се одлучити да подржи лидерку Националног фронта и сада већ традиционалну представницу те политичке опције у земљи.
Самим тим, можемо очекивати да ће Лепенова моћи да рачуна на Земурове гласаче уколико се нађе у другом кругу. Са друге стране, Макрон би у другом кругу могао да рачуна на гласове умерене десничарке Валери Пекрес, али и већину левичарских бирача од којих ће највећи контигент припасти Меланшону. Суштински, сасвим је извесно да се понови сценарио са претходних избора у Француској када је Макрон уз фанатичну подршку леволибералне јавности и њима наклоњених медија однео убедљиву победу над својом противницом.
Вероватно је највећа опасност по Макрона била управо Пекресова, која циља исто бирачко тело као и Макрон, а у другом кругу свакако би са њим водила оштру борбу око гласова левице.
Лепенова је, за разлику од Макрона и Пекресове ту хендикепирана. Највећем делу тог лево орјентисаног француског бирачког тела Марин ле Пен је сувише екстремна, а самим тим и неприхватљива. Сем тога у случају да се у другом кругу нађу Валери Пекрес и Емануел Макрон, новог председника би суштински одредили гласови крајње деснице. У том случају Макрон би допао у незавидну позицију. Пошто се налазио и налази под рафалном паљбом са тог крајње десног спектра француског бирачког тела, било би за очекивати да већина тих бирача пре подржи Пекресову него њега.
Међутим, делује да је рат у Украјини, уз економску кризу и страх од његове ескалације, део бирача који су можда и гравитирали Пекресовој преусмерио ка Макрону. Већина оних десно орјентисаних гласача који су се двоумили, како показују истраживања јавног мњења, на крају ће се ипак одлучити да изаберу сигурност. Односно пружиће подршку нечему што је проверено, политици досадашњег председника Емануела Макрона, наспрам неизвесности коју са собом носи свака промена. Па макар та промена, у политичком смислу, била и минимална, што би свакако био случај уколико би Пекресова победила.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
