Први круг председничких избора у Црној Гори је завршен. У другој рунди, 2. априла 2023. године, суочиће се досадашњи председник Црне Горе Мило Ђукановић и један од вођа Покрета Европа сад, Јаков Милатовић.
Први круг председничких избора показао је да су процене истраживача јавног мњења у највећој мери биле исправне. Наиме, други круг се најављивао као неминовност, као и улазак Ђукановића у исти и то са прве позиције. Једина непознаница била је друго место око кога су копља ломили Јакова Милатовића и лидера ДФ-а Андрије Мандића.
Ђукановић је у првом кругу освојио око 35% гласова, што се више мање и очекивало, али је ретко ко прогнозирао да ће Милатовић са освојених око 29%, за готово 10 процентних поена надмашити трећепласираног Андрију Мандић, који је добио подршку око 19% гласача. Нема сумње да су, гласајући на овај начин, бирачи у Црној Гори послали својеврсну поруку свим тамошњим политичким актерима. На првом месту, да постоји одређено засићење лидерима који деценијама учествују у политичком животу и да су спремни да своју подршку дају релативно новим и млађим снагама, попут Милатовића.
Нема сумње да је Милатовић велики фаворит у другом кругу и да би се морало десити чудо па да Ђукановић оствари победу.
Нарочито након јасне и недвосмислене Мандићеве поруке да ће ДФ у потпуности стати иза Милатовића. Самим тим, чиста математика нам говори да се за две недеље може очекивати чак убедљив тријумф Милатовића над садашњим председником. Огромна већина Мандићевих гласача, као и Бечићевих који је освојио око 11%, у другом кругу ће засигурно гласати, и то не толико за Милатовића колико против Ђукановића.
Након ових избора можемо закључити да Милатовић у други круг улази са резервоаром од око 60% потенцијалних бирача, од оних који су изашли на јучерашње изборе. Мало тога они имају заједничког, али их једна ствар ипак чврсто повезује, а то је негативан став према ДПС-у и његовом лидеру. Са друге стране, Ђукановић је, упркос победи у првом кругу, доживео прави фијаско. Наиме, на претходним изборима 2018. године он је тријумфовао у првом кругу са освојених чак 180 000 гласова. Овај пут освојио је само око 123 000 гласова, односно изгубио је готово трећину некадашње подршке.
Када на све то додамо да је Драгиња Вуксановић-Станковић кандидаткиња СДП-а 2018. године имала подршку 27 000 бирача, а у овом изборном процесу само 11 000 или ти 3,2%, неке ствари нам постају јасније.
Цео тај такозвани „суверенистички блок“ 2018. године је имао подршку око 208 000 бирача, а пет година касније само 134 000. Суштински, не само да је дошло до осипања подршке ДПС-у, него је и тај екстремистички „дукљанско-монтенигерски“ идеолошко-политички корпус у тоталној дефанзиви.
Пошто су парламентарни избори у Црној Гори већ у јуну, можемо закључити да тамошњи политички чиниоци имају веома мало времена за анализу овог изборног процеса и извлачење одређених поука. Међутим, нема сумње да је то неопходно. На првом месту за ДПС, јер резултати ових избора суштински представљају најаву одлазак у историју Мила Ђукановића, а самим тим и потрагу ДПС-а за новим лидером и новом политичком агендом. Екстремизам и сејање подела на националној основи, што јесте била досадашња стратегија ДПС-а, нису нешто на чему ће се у будуће добијати избори у Црној Гори и ово гласање је то несумњиво показало.
Међутим, нема сумње да и ДФ мора пажљиво анализирати поруку коју су им бирачи овај пут послали и запитати се, да ли је време за промене и да ли треба пружити шансу неким новим, млађим снагама?
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
