Да ће рат у Украјини из корена мењати међународне односе сада је и више него јасно. Процес прекомпоновања на глобалној геополитичкој сцени увелико траје, а обрисе тог „новог света“ који се пред нашим очима рађа можемо тек назрети.
Суштински, потпуно је јасно да нови светски поредак неће бити униполаран, а хоће ли бити биполаран или мултиполаран показаће време. Извесно је да се већ сада јасно оцртавају контуре западног политичког блока којим ће доминирати САД. У политици обуздавања Русије, али и нарастајуће моћи Кине, Американце ће следити Канада, Аустралија, Нови Зеланд, Јужна Кореја, Јапан и доминантна већина европских држава. Логично, за нас се ту поставља најважније питање. Где је у тој новој подели света место Србије и како ће се определити наше политичке елите?
Када се та одлука коначно буде и доносила они који о томе одлучују свакако ће морати да воде рачуна о свим аспектима наше тренутну геополитичку позицију.
А поред географских и политичких они су свакако економски и културолошки.
Културолошки, ту нема дилеме. Србија је недвосмислено део западног културног и цивилизацијског круга. Начин живота наших суграђана нам то јасно показује. Довољно је прошетати улицама српских градова и лако ће се закључити да је ту тешко наћи иоле значајније разлике у односу на друге државе политичког Запада. Мада, треба нагласити да је тај културолошки моменат у целој причи најмање битан, јер су и разлике између Русије и Запада у том смислу данас заиста минималне.
Економски, ствар је такође јасна. Изузев на енергетском пољу, доминантно смо окренути ЕУ и нашем региону. За Русију нас веже увоз сировина, махом енергената, док нас са Кином пре свега повезују њихове значајне инвестиције у нашу привреду и инфраструктуру. Ипак, извоз Србије превасходно је оријентисан ка регионалним тржиштима и земљама ЕУ.
У политичком смислу јасно смо дефинисали своју стратешку опредељеност ка процесу евроинтеграција, док смо војно неутрални.
За Русију нас политички најчвршће везују питања статуса Космета и Републике Српске. У оба случаја наши интереси добијају снажну подршку из Кремља, док се са плановима политичког Запада по тим питањима у потпуности размимоилазимо. Управо се у тим политичким дилемама налази суштина наше растрзаности између Истока и Запада. Питање где Србија треба да се нађе у том будућем геополитички преуређеном свету суштински је условљено решавањем наших горућих националних тема.
Међутим, ни наша најважнија и нерешена национална питања не могу променити срж геополитичке позиције Србије.
Колико год нам било тешко изрећи одговор на питање где је место Србије данас, на Истоку или Западу, суштински је то лажна дилема. У овом тренутку један поглед на географску карту јасно дефинише нашу позицију и недвосмислено опредељује наш будући политички праваца. Пошто смо са свих страна окружени земљама НАТО-а и ЕУ та дилема је практично разрешена. Србија у потпуности улази у западни политички круг и једино појава руске војске у некој нама од суседних држава ту реалност може да промени. До тада Србија нема другу опцију.
Суштински, коначним падом „нове гвоздене завесе“ преко Старог континента, што је процес који се тренутно дешава, наша историјска дилема биће разрешена.
Пошто ћемо се у будућој геополитичкој прерасподели света наћи окружени земљама политичког Запада, наш маневарски простор неће бити сужен, него ће нестати. Самим тим, испоставља се да је та вечита српска дилема, јесмо ли Исток или Запад, разрешена ратом у Украјини. Остаје нам само да се новонасталој ситуацији што безболније прилагодимо, а што неће бити нимало лако. И то управо због нерешених националних питања.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
