И пре корона кризе и рата у Украјини било је јасно да се дешавају глобалне геополитичке промене од историјског значаја, односно, да САД губе улогу светског хегемона.
Економско уздизање Кине, одлучност Русије да по цену употребе оружја одбрани своје интересе у Сирији, Индија са нарастајућом војно – економском снагом и скоро четири пута више становника од Америке, само су неки од показатеља нове реалности у међународним односима.
Суштински, на геополитичком плану, рат у Украјини није ништа системски изменио, већ је само убрзао процес прерасподеле глобалне моћи. Међународна јавност је управо зато све више свесна да се пред њеним очима рађа нови светски поредак, што отвара логично питање. Како ће изгледати геополитичка архитектура света у будућности?
Рат у Украјини означио је отпочињање новог „Хладног рата“ између Русије и Запада, што ће имати далекосежне последице на геополитичком плану.
Односно, Русија ће се недвосмислено окренути Кини за коју ће се још чвршће економски и безбедносно везати. Званични Пекинг, у тим околностима, искористиће доминантне економске капацитете и наметнути своје лидерство у оквиру тог Источног блока. Са друге стране, НАТО земље и оне које гравитирају кругу политичког Запада, махом ће стати иза САД-а, којима несумњиво припада вођство над Западним блоком. Биполарни свет, на тај начин, биће успостављен.
Ратног обрачуна два савеза највероватније неће бити и то једино зато што и једни и други имају нуклеарни потенцијал да збришу живот на Земљи. Међутим, свакако ће уследити одмеравање снага на свим меридијанима света. И то у контролисаним ратовима, ограниченим на ужи географски простор. Слично као и у време сукоба САД-а и СССР-а током Хладног рата.
Међутим, то би могла бити само прелазна фаза од биполарном ка мултиполарном међународном поретку.
Сада све реалније делује да би испрва и могли имати два доминантна светска савеза, али и да ће се временом испрофилисати више кључних глобалних центара моћи. Обрисе тих водећих глобалних чинилаца већ видимо, то су САД, Кина, Русија, Индија и евентуално Европска унија. Наравно, свака од поменутих са својим савезницима у свету.
Додуше, Европа може да игра значајну улогу у међународним односима искључиво уколико се изнутра реформише и успостави јединствену спољну и безбедносну политику. Зато ће витални интерес САД, у наредном периоду, бити да ЕУ остане само заједница економски повезаних држава. Без снажног политичког и војног обједињавања. Појединачно ни једна земља у Европи нема капацитета да игра значајну политичку улогу на глобалном нивоу. Зато, уколико остану у тренутном статусу, природно ће гравитирати САД-у, а амерички утицај на европском континенту биће очуван.
Међутим, нереално је очекивати да ће Европљани слепо следити Американце у њиховом крсташком походу за одбрану сопствене глобалне доминације.
Уосталом, Европска унија је настала и из жеље европских држава да поново играју важну улогу у светској политици, а не да буду било чији привезак. Исто тако, питање је и колико је Русија спреман да следи Кину у њеној жељи за доминацијом на глобалном нивоу. Свакако, да у Кремљу своју земљу не виде као другоразредну силу. Несагледиви ресурси и страховита војна моћ природно их тера да траже свој засебан геополитички пут.
Наведене претпоставке наводе нас на закључак да ће динамика прерасподеле светске моћи зависити од дешавања превасходно у Европи.
Уколико Американци изгубе контролу над Старим континентом остаће и без већине својих најзначајнијих савезника.
Јединство Западног блока тиме би престало да постоји, а кључни корак ка мултиполарном свету био би начињен. Свакако да би тај процес дезинтеграције савеза на Западу умањио страх на Истоку. Нестала би потреба да се Русија и Кина по сваку цену држе заједно. Русија би тиме добила подстрек да заузме независну позицију у глобалној геополитичког арени, а мултиполарни светски поредак би био успостављен.
Наравно, за такве свеобухватне глобалне промене потребно је време. Зато је биполарни свет наша реалност и то не само у годинама већ и деценијама које долазе.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
