Повлачење НАТО снага изазвало је тектонске потресе у Авганистану. Опстанак владе у Кабулу, услед незадрживог надирања талибанских трупа и више је него неизвестан.
Међутим, поред питања судбине авганистанских власти, отвара се и дилема како се све то може одразити на регионалне односе у централној и југозападној Азији, па и шире?
Никако не смемо заборавити да су за тај геополитички важан простор заинтересоване све велике силе, али и важни регионални играчи.
Управо зато можемо очекивати да ће Авганистан постати поприште жестоке борбе за остварење утицаја и реализацију различитих политичких циљева.
Геополитички важан простор за САД и остале велике силе.
САД покушавају да без ангажовања гломазних и прескупих оружаних снага, кроз споразум Талибана и званичне владе, задрже сопствени утицај на том простору.
Приближавање Американаца Талибанима можемо посматрати и кроз призму тога да ће преко њих покушати да подстакну нереде у муслиманским деловима Кине.
Немојмо заборавити да је Кина дефинисана као кључни амерички противник и да ће САД одлучно деловати у правцу њене дестабилизације.
Русија и Кина имају велики интерес.
Русија има задатак да спречи преливање исламског екстремизма из Авганистана на своју територију.
Прву брану у тој стратегији представљају савезнице Руске федерације у Средњој Азији Таџикистан, Узбекистан и Киргистан.
Поменуте државе имају доминантно муслиманско становништво, па су самим тим подложне деловању екстремистичких исламских група, било Талибана било Исламске државе.
Услед тога, на том простору, можемо очекивати појачану обавештајно – безбедносну ангажованост Русије са циљем да се, у њиховој зони интереса, било какво деловање Талибана неутралише.
Кина је посебно заинтересована за Авганистан и добру сарадњу са Талибанима, која иначе већ и постоји.
Наиме, званични Пекинг не жели да се у Авганистану, у тим екстремистичким круговима, створи база за подршку ујгурским муслиманским побуњеницима у Кини.
Зато економско повезивање са Авганистаном, а посебно талибанским структурама, за Кинезе има не само економски већ и огроман политички значај.
Турска показује намеру да буде не само важан регионални већ и глобални играч.
Реџеп Тајип Ердоган је најавио подршку своје војске влади у Кабулу, па чак и њихов останак у Авганистану и након повлачења Американаца.
Тачније, Турци би да загосподаре аеродромом у Кабулу, свесни да тиме држе и авганистанску престоницу под својом контролом. Талибани, са друге стране, нимало благонаклоно не гледају на такве идеје званичне Анкаре.
Међутим, нема сумње да ће Ердоган покушати да искористи прилику како би ојачао свој утицај у тој геополитички важној држави.
Ердоганови интереси нису непосредно везани за Авганистан.
Турско позиционирање у тој земљи морамо разумети као покушај да се добије још један адут за политичку трговину са другим глобалним играчима, а око за њих важнијих питања.
Сирија и Либија су свакако приоритет за званичну Анкару у односу на Авганистан.
Интереси Ирана и Индије.
Иран има дугу границу са Авганистаном. Већ је значајно проширио свој утицај у Сирији и Ираку, као и на Арабијском полуострву.
Званични Техеран свакако неће пропустити шансу да својим кључним спољнополитичким опонентима, Турској или САД, помрси рачуне, као ни да свој утицај у суседству додатно ојача.
Иранци већ имају одређене контакте са појединим талибанским фракцијама, тако да ће у наредном периоду и њихов утицај бити све присутан у Авганистану.
Такође, не смемо занемарити ни Индију, која стрепи од победе Талибана у Авганистану.
Званични Њу Делхи је и те како свестан да би такав сценарио омогућио стварање „сигурне зоне“ за екстремистичке снаге које делују на њиховој територији, на првом месту у Кашмиру.
Појединци не искључују чак ни војно ангажовање Индије уколико се такав сценарио реализује. Пакистан је, са друге стране, већ традиционално ангажован у Авганистану и свакако ће пружити подршку Талибанима не би ли поменути страхови, њиховог највећег ривала, Индије постали реалност.
Могућност избијања грађанског рата.
Узмемо ли све речено у обзир постаје нам јасно какве последице са собом носи повлачење Американаца из Авганистана.
Огорчена борба за утицај већ је отпочела, а свака заинтересована страна тражиће своје савезнике унутар, племенски и по бројним другим основама, подељеног Авганистана.
Самим тим, грађански рат делује као реална опасност која се надвила над том несрећном земљом.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца, можете прочитати овде.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнешени у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
