Након сваког састанка званичника Европске Уније са представницима народа на Западном Балкану порука, као по правилу, увек буде иста. Балкански народи имају европску будућност, а да би је остварили морају се посветити спровођењу унутрашњих реформи. Односно, своју политику и вредносна начела морају хармонизовати са земљама ЕУ.
Можда у свему томе не би било ничег чудног да се тај наратив годинама, а сада већ и деценијама не понавља. Следствено томе, не можемо, а да се не запитамо, колико је европска администрација искрена у својим тврдњама о неспорној европској перспективи држава Западног Балкана? Одговор можемо добити само ако, упоредо анализирамо, како ситуацију у нашем региону, тако и ону у ЕУ.
Како до пуноправног чланства у ЕУ?
Европска унија је прописала одређене стандарде, чије испуњавање представља неопходност да би поједине државе постале део њене породице. Европска комисија прати напредак сваке земље појединачно. Вреднује њена постигнућа и одређује динамику отварања преговарачких поглавља, која представљају део мапе пута до коначног циља, пуноправног чланства у ЕУ. Свакако, да ситуација у земљама региона није савршена и да се увек могу наћи замерке на стање у одређеним сегментима њихових друштава.
Међутим, исто тако, не можемо, а да не приметимо да су у ЕУ већ ушле државе, чије свеукупно економско – политичко стање није ништа боље од тренутне ситуације у земљама на Западном Балкану. Све то нам говори да чланство Србије и њених суседа у ЕУ, не зависи толико од прескакања тих административних препрека у процесу усаглашавања њихових система са европским, већ на првом месту од политичке воље њених водећих чланица.
Прави пример су Румунија и Бугарска.
Најбољи пример су нам ту Бугарска и Румунија. Обе поменуте државе, када су постале чланице ЕУ, нису испуњавале сва њена прокламована вредносна начела.
Међутим, погледамо ли геополитичку мапу Европе биће нам јасно да је њиховим увођењем у ЕУ, европски политички простор заокружен. Европске границе су померене ка Црном мору, чиме је, за политички запад, један важан геостратешки циљ испуњен. Бедем према Русији је ојачан, а њен утицај на Балкану драматично смањен.
Пријем Румуније и Бугарске у ЕУ, самим тим, био је подстакнут стратешким политичким плановима, па је следствено томе и политичка воља надјачала све друге објективне недостатке, очитоване током преговарачког процеса, поменутих држава.
За Западни Балкан не постоји политичка воља.
Нажалост, када су у питању земље Западног Балкана, та снажна политичка воља не постоји. Европска унија се тренутно суочава са унутрашњим горућим проблемима. Један од њих, вероватно и кључни, је питање њеног функционисања.
Хоће ли ЕУ остати, као до сада, савез независних држава или ће кренути путем чвршћег повезивања, кроз процес формирања јединствене спољне политике и оружаних снага.
Одлука која по том питању буде донесена у многоме ће одредити и европску перспективу Западног Балкана.
ЕУ ће кренути у једном од два могућа правца.
Уколико закључе да им је степен постигнутог јединства довољан, земље ЕУ ће сасвим извесно кренути путем унутрашњег преструктурирања, по принципу француског председника Емануела Макрона „Европа у три брзине“. Западни Балкан би у том случају остао на рубу Европе са Русијом и Турском, без јасне перспективе када би могао прећи у другу, а камоли прву брзину.
Решење, постигнуто на тај начин, могло би се сматрати само тренутним, али не и коначним. Свакако, да народи у овом делу Европе не би били презадовољни таквом солуцијом, али би бар знали на чему су.
Друга опција је да ЕУ крене путем федерализације, што би је учинило оперативнијом и отворенијом за снажење сопственог утицаја широм света, а посебно у свом дворишту, што Западни Балкан свакако јесте. Европска перспектива Србије и њених суседа тиме би била осигурана, а вероватно би добила и убрзање.
Балкан је меки трбух Европе.
Наиме, Балкан је „меки трбух“ Европе. Свако ко контролише тај простор има значајан утицај на саму ЕУ. Ојачана ЕУ природно би тежила успостављању контроле над свим неуралгичним тачкама важним за осигуравање њене геостратешке позиције.
Укључивање Западног Балкана у Унију, представљао би један од најважнијих корака ка остварењу тог циља, јер би се тек тада реализовала пуна политичка и безбедносна консолидација ЕУ.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Преузмите андроид апликацију
