Слично као и на глобалном плану, Корона криза је нешто у чијој су се сенци током 2021. године одигравали сви значајни политички догађаји у региону.
Нема сумње да су два горућа питања на Западном Балкану статус Косова и Метохије и унутрашњег уређења Босне и Херцеговине. Односно, делује да је 2021. година била припремна, пред можда и одлучујућу 2022. годину када говоримо о решавању ових проблема.
Када кажемо „припремна година“, ту пре свега мислимо на долазак нових, старих америчких дипломата у наш регион. Представника нове америчке администрације, чији задатак ће бити да буду кључни чиниоци решавању горућих балканских изазова.
Док је у БиХ ситуација напета и све три стране, српска, хрватска и бошњачка, теже да се што боље позиционирају пред будуће преговоре, прилике на Космету значајно су другачије.
Привремене приштинске институције не само да не желе било какве разговоре већ се својски труде да их обесмисле. Зато смо били сведоци да се у БиХ прети насиљем и ратом, али да је ситуација упркос свему мирна. Док на Космету можда немамо толико наглашену ратну реторику, али су инциденти учестали. Напади на косметске Србе постали су њихова свакодневница, а од употреба ватреног оружја против тамошњих Срба не либе се чак ни они који би требали да брину о њиховој безбедности.
Како сад ствари стоје уколико САД и њихови западни партнери буду желели да истовремено решавају оба отворена питања на Балкану, требаће им одређене промене на Космету.
Премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти нема намеру да буде део било каквог договора са Београдом, а који не подразумева признање косовске независности од стране српских званичника. За Куртија је то стратешко питање и он од тог свог става неће одустати. Зато је можда логично за очекивати да се прво догоде одређене промене на власти у Приштини, а тек онда да се странци озбиљније позабаве питањем статуса Косова и Метохије.
Не треба се заваравати, САД и ЕУ су већ припремили терен за промене у Приштини.
Одласком у Хаг Тачија, Весељија, а у пензију Исе Мустафе, значајно се изменила албанска политичка сцена на Косову и Метохији. Аљбин Курти више није једини истакнути представник млађе албанске политичке елите, која не припада тим међусобно повезаним корумпираним и компромитованим структурама ОВК.
Запад је у Аљбину Куртију видео неког ко није део тог владајућег косовског миљеа такозваних „шумских људи“ и самим тим, неког ко може да КиМ реформише изнутра. Вероватну су му зато и толерисали ту некооперативност када је дијалог између Београда и Приштине у питању.
Међутим, у новим околностима када се на челу најутицајних политичких партија косовских Албанаца налазе нови људи, махом млади и школовани на Западу, Курти више није незамењив.
Зато, у наредној години, можемо очекивати да изборни процеси у БиХ и Србији буду увертира за отпочињање активнијег приступа Запада према питању БиХ.
Исто тако, уколико Курти не покаже више флексибилности избори могу постати реалност и на Космету. Узмемо ли у обзир пад Куртијевог рејтинга тешко је за очекивати да би након новог круга гласања садашњи косовски премијер опстао на власти. Прилику да формирају владу у Приштини добиле би нове снаге што би западни центри моћи свесрдно подржали.
Наравно, очекивања од њих не би била ништа мања, него од Куртија. Шта више, морали би да се покаужу оперативнијим и предузимљивијим од свог претходника. И то по свим кључним питањима за њихове западне менторе, па и у дијалогу са Београдом.
На крају никако не смемо занемарити ни ситуацију у Црној Гори. Претходна година, у тој земљи, обележена је политичком нестабилношћу.
Влада предвођена Здравком Кривокапићем у константној је кризи. Такозвани експертски кабинет показао се недораслим изазовима са којим се Црна Гора суочава. Одлука премијера да Демократски фронт, као најјачу политичку групацију у владајућој већини, искључи из учешћа у влади, показала се као дубоко погрешна. Без учешћа ДФ у власти политичка ситуација у Црној Гори се не може стабилизовати.
Самим тим, никог не треба изненадити уколико ова 2022. година буде година избора у нашем региону. Односно, уколико се одржавању редовних избора у Србији и БиХ, прикључе и ванредни у Црној Гори, као и јужној српској покрајни Косову и Метохији. Очигледно је да ни за ову годину на Балкану не можемо рећи да ће бити „досадна“, а највећи изазов, као и обично, биће очување регионалног мира.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Srđan Graovac: Događaji koji su na globalnom planu obeležili 2021. godinu
Преузмите андроид апликацију.
