У претходном блогу говорили смо о Бајденовој посети Саудијској Арабији са циљем да се та земља подстакне да повећа производњу нафте за чак 5 милиона барела дневно.
Саудијски принц Мухамед бин Салман није у потпуности изашао у сусрет жељама америчког председника, већ је најавио да може повећати производњу до 3 милиона барела дневно. Наравно да се тиме отвара питање зашто је Салман донео ту одлуку и какве ће бити њене последице?
Саудијски принц је свестан тога да се свет мења и да Запад губи глобалну доминацију, док се економски центар света полако, али сигурно сели на Исток. Зато и није у интересу Саудијске Арабије, без обзира на дуготрајно савезништво са САД-ом, да се конфронтира са Русијом због планова и интереса „јастребова у Вашингтону“.
Такође, не треба занемарити ни ту чињеницу да је непосредно након Бајденовог боравка у Саудијској Арабији, Владимир Путин боравио у Техерану.
Руски председник се том приликом сусрео са иранским лидерима, али и турским председником Ердоганом. Посебно су у том контексту биле занимљиве најаве да ће Русија уложити око 40 милијарди долара у унергетске потенцијале Ирана и да ће од те земље купити борбене дронове.
Свакако да је та својеврсна најава изградње стратешког партнерства Москве и Ирана истовремено и директно упозорење саудијском принцу. Шитски Иран је највећи геополитички супарник Саудијске Арабије на Блиском истоку. Уколико званични Ријад буде следио САД, у политици „обуздавања“ Русије, онда ће Шити у том региону, уз подршку из Ирана, добити и помоћ из Кремља.
Узмемо ли у обзир проблеме које Саудијска Арабија има са Хутима, шитском заједницом у Јемену, ствари нам постају јасније.
Хути су већ у више наврата успевали да ракетама и дроновима дејствују по нафтним постројењима у Саудијској Арабији. Неминовно, то је узроковало застој у испоруци саудијске нафте. Можемо само да замислимо какве би последице по извоз нафте из те земље биле, уколико би Хути имали техничку и војну подршку не само из Ирана, већ и из Русије.
Суочен са притисцима дугогодишњих савезника из Вашингтона и изазовима које иранско-руско партнерство намеће његовој земљи, Мохамед бин Салман мора наћи одговарајућу меру у политичким потезима које вуче. Одлуке му морају бити таман такве да не изазову гнев у Вашингтону, али ни одмазду из Москве.
Суштински, повећање преоизводње нафте до 3 милиона барела дневно је управо такав компромисни потез.
Није то 5 милиона барела дневно колико су САД тражиле, али није ни премало да би се могло потцењивати. Са друге стране, није ни довољно да се руској економији зада „смртоносан ударац“, али ни толико мало да се Русија на то ни не осврне.
Чини се да саудијски принц верује како је на овај начин нашао компромисно решење и да је избегао опасност да се нађе на линији ватре, било које од две тренутно међусобно супротстављене стране. Односно, нада се да „црвене линије“ ни Москве ни Вашингтона није прешао. Међутим, да ли је исправно проценио, то тренутно не можемо знати. Време ће показати ко може бити више задовољан његовим држањем у овој глобалној кризи и шта ће то на крају донети Саудијској Арабији.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Srđan Graovac: Diplomatska ofanziva na Bliski istok (prvi deo)
Преузмите андроид апликацију.
