Одлука цариградског патријарха да се умеша у спор око црквеног спора у Северној Македонији поново је узбуркао српску, али и регионалну јавност.
Наиме, патријарх Вартоломеј одлучио је да призна расколничку Македонску православну цркву, као легитимну под именом Охридска архиепископија. Овим потезом директно је повредио канонска права СПЦ и грубо се умешао у питање које искључиво потпада под јурисдикцију Светог архијерејског сабора СПЦ.
Међутим, треба нагласити да овај случај мешања цариградског патријарха у унутрашња питања СПЦ није изолован. Никако не смемо заборавити чињеницу да је патријарх Вартоломеј 2019. године признао Украјинску православну цркву за самосталну и независну од Московске патријаршије, додељујући јој Томос о аутокефалности. Тим чином Цариградски патријарх је повредио и канонска права Руске православне цркве, што отвара питање позадине таквих потез.
Није тајна да је положај патријарха у Цариграду вековима уназад благо речено био незавидан.
Тачније, потпуно је завистан од воље турских власти и то практично од пада Константинопоља под османлијску управу 1453. године па све до данас. Цариградски патријарси, самим тим, били су принуђени да заштиту потраже од моћних хришћанских држава, а посебно оних које су у датом историјском тренутку биле најутицајније на Босфору. У последњих више од пола века доминантан положај у Турској имају САД које су, самим тим, постале тај неформални заштитник Цариградске патријаршије.
Очигледно је да се патријарх Вартоломеј последњих година налази у својеврсној црквено-политичкој офанзиви и да се иста поклапа са интересима САД.
Одлука цариградског патријарха да додели Томос о аутокефалности Украјинској православној цркви најбољи је доказ те чињенице. Суштински, патријарх Вартоломеј се том својом одлуком придружио политици Запада, чији је циљ издвајања Украјине из поља доминантног руског утицаја. Међутим, наивно је посматрати целу ситуацију само кроз призму тога да патријарх Вартоломеј излази у сусрет интересима америчке политике. Позадина је свакако дубља и укључује и интересе Цариградсеке патријаршије, а не само САД-а.
Колико год патријарх Вартоломеј одбијао и сваку инсинуацију да у Цариграду постоје „папистичке тежње“, чињенице говоре другачије. Након последње одлуке патријарха Вартоломеја да се умеша и у унутрашња питања СПЦ, постаје очигледно да случај цркве у Украјини није изолован, већ опасан преседан. Цариградски патријарх се очигледно одлучио да крене у борбу за нове вернике, али не мисионарским радом, већ кроз политичко савезништво са САД.
Сада постаје све очигледније да је циљ Цариградске патријаршије да под своју директну јурисдикцију стави што већи број верника.
Самим тим, сва спорна питања која постоје у православљу, цариградски патријарх ће покушати да реши искључиво у своју корист. Међутим ту није крај. Делује да је план Цариграда да под своју директну контролу стави све православце, који живе ван матичних држава, без обзира на националну припадност. Односно, тежиће стварању јединствених епархија православних цркава у дијаспори. Тиме би, на пример, на територији Немачке уместо различитих православних цркава постојала једна и јединствена епархија подређена директно Цариградском патријарху.
Суштински, савезништво политичког запада и Цариградске патријаршије је на обострану корист, али може бити опасна претња по интересе других помесних православних Цркви. Нарочито оних које се попут СПЦ суочавају са бројним изазовима. Расколничке тенденције у појединим епархијама, повезане са тежњама власти у одређеним државама да стварају своје националне православне цркве, постале су опасна реалност за СПЦ. Зато је експанзионистичка политика Цариградске патријаршије нешто што забрињава српску , али и друге православне цркве.
Истрајавањем на оваквој политици цариградски патријарх би могао, ако то већ није и учинио, изазвати раскол у православном свету.
Поделу на оне који ће стати уз Цариград и оне који ће бити против. Свакако да би то било најгоре решење, али нажалост у овим околностима постаје све извесније.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
