Петнаести самит БРИКС-а, одржан у Јужној Африци од 22. до 24 августа, несумњиво ће имати историјски значај. Већ сад је јасно да ће одлуке које су донеле земље чланице (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка), а које се пре свега тичу проширења ове организације, имати далекосежне последице по међународне односе.
Наиме, на самиту је донета одлука о укључењу у БРИКС шест нових држава: Египат, Етиопија, Аргентина, Иран, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати (УАЕ). Суштински, то је прво проширење ове организације још од 2010. године када јој је приступила Јужна Африка, тако да практично тринаест година на том плану није ништа значајније урађено. Самим тим, на Западу се неретко са подсмехом гледало на овај економско-политички блок који је више доживљаван као дебатни клуб, него као неко ко би мога бити значајан чинилац у међународној геополитичкој арени.
Управо зато ово прошириње има историјски значај.
На првом месту због веома осетљивог тренутка у ком се десило, током отвореног обрачуна између земаља колективног Запада и Русије, а што нам несумњиво говори да процес успостављања нове глобалне геополитичке архитектуре добија на убрзању.
Нема сумње да су земље које су приступиле БРИКС-у, као и оне које чине окосницу те организације, јасно ставиле до знања земљама политичког Запада да немају намеру да прихвате њихову хегемонију. Тачније, да су свесни стварања западног политичког блока, окупљеног око САД-а, Канаде, Аустралије, Јапана, Јужне Кореје и њихових европских савезника и да неће том сада већ уобличеном безбедносно-политички центру моћи препусте глобално вођство.
А зашто би се и повлачили?
У земљама БРИКС-а живи више од 40% светске популације, они контролишу готово половину светских енергената и производње хране, као што и генеришу око 37% глобалног БДП-а. Такође, за разлику од земаља Запада које ограђују свој геополитички простор покушавајући да одбране своју доминантну позицију у свету, БРИКС показује јасну намеру да се шири. И то на оне земље које су у развоју, које имају младу популацију и које ће у будућности представљати средиште глобалног развоја.
Иако је на самиту јасно истакнуто да БРИКС и његово јачање није усмерено ни против кога, што је представљало очигледну алузију на САД, тешко да ће ико у Вашингтону то тако и схватити.
Сама чињеница да је планирано стварање сопствене финансијске јединице те организације, као и заједничког новчаног фонда за међусобну помоћ, говори у прилог стратешке политике дедоларизације, која никако не одговара САД-у.
Осим тога, не треба занемарити важну чињеницу да је у чланство БРИКС-а примљен Иран, чиме је јасно стављено до знања Вашингтону да је тај дугогодишњи амерички непријатељ прихватљив за ову организацију и да се у процесу њеног проширења однос будућих чланица према САД-у неће узимати као ограничавајући фактор. Суштински, то је посебно важно због тврдњи бројних аналитичара, нарочито западних, да у БРИКС-у има оних који неће дозволити да се та организација претвори у центар антизападне политике. Превасходно ту се алудирало на Индију, али и на Бразил.
Посебно занимљив је пријем Саудијске Арабије и УАЕ, које су сматране традиционалним америчким савезницима и за које се можда и најмање очекивало да постану део овог друштва.
Међутим, очигледно да је и њима јасно где је средиште глобалног развоја и да не желе остати на његовој периферији. Управо је ту суштина привлачности БРИКСА, та чињеница да у тој организацији многе државе виде будућност и шансу за остварење сопствених интереса.
Управо зато треба и очекивати наставак ширења БРИКС-а, можда већ на следећем самиту у Казању у Русији 2024. године, али и његово унутрашње јачање кроз реализацију најављених економско-финансијских планова. Неће то бити нимало лак процес, тешко ће се наћи компромиси између различитих интереса сада већ не малог броја земаља које чине ту организацију. Међутим, то и није посао који може да се обави преко ноћи. Уосталом тога су засигурно свесни и лидери земаља које учествују у процесу изградње новог светског поретка и који су БРИКС-у очигледно наменили улогу оруђа за изградњу мултиполарног света.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
