Посета Ангелe Меркел Београду може да се тумачи на различите начине, али никако само као протоколарна. Иако је јасно да се ради о одлазећој немачкој канцеларки, морамо бити свесни да то апсолутно не умањује значај њеног доласка у Србију.
Наиме, немачку дипломатију већ деценијама уназад карактерише константност и одређена предвидљивост у деловању. Свакако да је то последица пословичне организованости, педантности и дугорочног планирања немачког Министарства иностраних послова, али и одлика стабилности државе која своје политичке циљеве, па самим тим и своју спољнополитичку агенду, не мења олако.
Одлазак Ангеле Меркел са чела Немачке, након готово шеснаест година владавине, донеће више фасадне него суштинске промене. Политика према Балкану неће се значајније мењати тако да je у главном граду Србије она свакако наступила у пуном капацитету.
Наравно поставља се питање шта то значи за нашу земљу и које кључне поруке je пренела српском председнику?
Немачка посматра Балкан као своје двориште, односно простор на коме Европска унија мора остварити политичку, економску и сваку другу доминацију. Југоисток Европе је увек представљао меки трбух Старог континента, регион који има изузетну геостратешку важност и од чије стабилности зависи безбедност Европе.
Пошто је Немачка носилац идеје уједињене Европе, а Ангела Меркел типичан представник њене политичке елите, суштина њене посете Београду постаје нам јаснија. Немачка канцеларка је још једном нагласила да ЕУ рачуна на Србију и остале земље региона, као и да нема намеру да овај простор препушта другим глобалним и регионалним силама.
Тачније, порука коју је донела гласи: промениће се лидер Немачке, али не и њена политика.
Канцеларка Меркел је свесна важности Србије за стабилност Балкана. Србија је, у економском, политичком, војном и сваком другом смислу, најзначајнија земља региона. Без партнерства са највећом државом и најбројнијим народом западног Балкана немогуће је контролисати регион.
Немачке компаније су претходних година инвестирале значајна финансијска средства у нашој земљи, чиме је Берлин послао јасну поруку да ће свој утицај у Србији систематски јачати.
Међутим, оно што је посебно важно нагласити, поред економске, између Србије и Немачке, значајно је ојачала и политичка сарадња.
Односи између две државе, који су у време пре 2012. године пали на „најниже гране“, захваљујући заједничким напорима Ангеле Меркел и Александра Вучића, подигнути су на највиши ниво.
Долазак немачког амбасадора Томаса Шиба у Београд представљао је потврду жеље Меркелове да са Србијом гради партнерске односе. Није тајна да Томас Шиб спада у круг људи од посебног поверења немачке канцеларке.
Самим тим, можемо констатовати да је Ангела Меркел својим доласком у Београд указала посебну почаст српском председнику и да послала поруку да ће њена земља наставити политику савезништва са Србијом.
Свакако, да се разговарало и о спорним питањима у односима две државе, Космету, ситуацији у Босни и Херцеговини, утицају Русије и Кине у Србији, па и о иницијативи Отворени Балкан. Можемо претпоставити да Немачку не радује појачано кинеско, руско и америчко присуство у региону, а посебно у Србији.
Међутим, Меркелова је и те како свесна да се званични Београд определило за „европски пут“ и да је његова спољнополитичка орјентација условљена европском перспективом западног Балкана.
Уколико ЕУ направи одговарајући помак на плану деблокаде процеса евроинтеграција, многа спољнополитичка питања ће се решити сама од себе.
Углавном, на Европи је да учини први корак, мада, суочена са унутрашњим проблемима, ЕУ тренутно нема ни снаге ни воље за било какво значајније ангажовање по питању проширења. Долазак Ангеле Меркел, управо због тога, представља потврду извесности европске перспективе Србије, као и немачке посвећеност истој.
Деликатније, од дискусије по овом питању, биће разматрање ситуације на Космету и у БиХ. Сагласност око тих спорних тачака, у односу Немачке и Србије, готово је немогуће постићи.
Међутим, извесно је да немачка канцеларка, у оба случаја, очекује интезивирање разговора за наредну годину, и то са веома амбициозним планом да се постигне трајно политичко решење. Колико је тако нешто реално, то је већ друго питање.
Искуство нас учи да оптимизму, бар када је у питању немачко посредовање око балканских спорова, нема пуно места. Можда највише охрабрује њена јасна најава да по питању Космета немачка дипломатија неће прво инсистирати на решавању питања коначног статуса, већ на отварању тема око којих је лакше постићи договор. Управо је то оно на чему је српска страна све време и инсистирала.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде.
Преузмите андроид апликацију.
