Практично од парламентарних избора у Црној Гори августа месеца 2020. године сведоци смо урушавања вишедеценијске власти ДПС-а и њеног лидера Мила Ђукановића. Међутим, цео тај процес текао је уз константне политичке сукобе унутар владајуће коалиције, што је генерисало константну политичку кризу у тој земљи. Самим тим, у јавности Црне Горе постојала је нада да би ови јунски парламентарни избори могли коначно стабилизовати унутрашње прилике у држави.
Победник избора свакако је ПЕС (Покрет Европа сад) са освојених око 25% што је мање него што су предизборне анкете најављивале, али свакако их ставља у позицију субјекта који ће носити политику будуће црногорске владе.
Међутим, суочена са чињеницом да ће морати правити бројне компромисе ради формирања парламентарне већине, као и оптерећена поделама на присталице Јакова Милатовића и Уроша Спајића, овој политичка групација у наредном периоду суочиће се са бројним изазовима.
Јер, сачувати унутрашње јединство и истовремено задовољити аспирације свих будућих коалиционих партнера неће бити нимало лако.
Другопласирани је ДПС са око 23% освојених гласова што суштински представља још један тежак пораз те партије и потврду наставка тренда њеног урушавања.
Наиме, ДПС је освојио око 70 000 гласова што је практично дупло мање него на претходним парламентарним изборима августа месеца 2020. године. Узмемо ли у обзир да ће након и ових избора ДПС остати у опозицији и да након повлачења Ђукановића немају препознатљивог лидера, постаје нам потпуно јасно да ће та политичка опција тешко преокренути негативан тренд.
Трећепласирана коалиција НСД, ДНП, РП, некадашњи Демократски фронт освојила је око 15% или око 45 000 гласова, што је значајно мање од 133 000 из августа месеца 2020. године.
Наравно, узмемо ли у обзир тадашње околности, литије и подршку блаженопочившег митрополита Амфилохија тој коалицији, онда нам и тај њихов резултат постаје јаснији.
Успехом ове коалиције можемо сматрати једино чињеницу да су се коначно решили некадашњих коалиционих партнера од којих нису имали реалну корист попут Медојевића, али и то што су им кључни опоненти за доминацију у српском бирачком телу, попут Лепосавића, Дајковића и Милачића остали испод цензуса.
Самим тим, коалиција за будућност Црне Горе остаје доминантан представник српског народа на тамошњој политичкој сцени. Додуше, морамо нагласитио да у Црној Гори живи око 170 000 Срба и да би Кнежевић и Мандић тај потенцијал морали боље искористити.
Четврто место заузео је савез Бечић-Абазовић, са око 12% гласова.
Иако су 2020. године ишли на изборе појединачно и у збиру имали преко 70 000 гласова, сада су у коалицији освојили готово дупло мање. Па ипак могу сматрати успехом то што су преживели налет ПЕС-а, коме је победа Јакова Милатовића на председничким изборима дала ветар у леђа, а који „таргетира“ исто бирачко тело као и овај двојац.
Да којим случајем у предвечерје избора није дошло до оштрог сукоба на релацији Абазовић – Спајић могли су мирно да чекају преговоре о заједничкој влади са ПЕС-ом. Овако, Спајић искључује сваку могућност сарадње са Абазовићем, док Бечићу није затворио врата.
На крају треба поменути да је можда највећи победник ових избора Бошњачки савез са око 7% освојених гласова.
Ова мањинска политичка опција у Црној Гори искористила је слабију излазност, али и пад утицаја ДПС-а да привуче себи бошњачко бирачко тело које је у значајном проценту гравитирало Ђукановићевој странци.
Самим тим, БС се позиционира као доминантна политичка опција када су Бошњаци у питању, али и незаобилазан партнер у новој влади.
Узмемо ли све поменуто у обзир, постаје нам јасно да од ПЕС-а зависи како ће се развијати даља ситуација на Црногорској политичкој сцени.
Уколико покажу храброст и мудрост, уколико одоле притиску амбасада и направе најширу могућу коалицију у којој ће се наћи сви сем ДПС-а, моћи ће да коначно стабилизују политичке прилике у земљи и спроведу све неопходне реформе.
Уколико пак искључе српску опцију због спољњег притиска, а Абазовића због сујете Спајића и направе тесну већину, биће то само наставак политичке кризе која ће пасивизирати и ограничавати владу.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
