У недељу 11. јула 2021. године одржани су ванредни парламентарни избори у Бугарској. Пошто је консталација снага у парламенту била таква да, након претходних априлских избора, нико није успео обезбедити већину за формирање владе, нови избори се нису могли избећи. Једино су се постављала питања, ко је из те ситуације највише профитирао и хоће ли поновни излазак грађана на биралишта ставити тачку на политичку кризу у Бугарској?
Грађани за европски развој Бугарске остварио победу.
Наиме, победу на априлским изборима однео је ГЕРБ (Грађани за европски развој Бугарске) премијера Бојка Борисова, са освојених скромних око 26% гласова. Друго место, уз подршку око 17% изашлих бирача, заузела је нова опозициона организација Има и оваквих људи, популарног бугарског певача и ТВ водитеља Славија Трифунова.
Бугарски социјалисти (БСП) пали су на треће место са 15%, док је странка мањинских Турака (МРФ) освојила око 10% гласова. Својеврсно изненађење, поред успеха Трифунова, представљали су и резултати два политичка покрета изникла из антикорупцијских демонстрација организованих 2020. године.
Демократска бугарска је освојила око 9%, а покрет Устани! Напоље мафија, остварио је резултат од преко 4%.
Борисов је суштински највећи губитник избора.
Иако релативни победник, Борисов је суштински највећи губитник тих избора, јер је његова странка забележила значајан пад у односу на раније изборне циклусе.
Слично су прошли и бугарски социјалисти, док је МРФ у највећој мери задржао своје гласачко тело. Велики успех, за разлику од поменутих „традиционалних“ партија, оствариле су „нове“ групације на бугарској политичкој сцени.
Настале на незадовољству Бугара ГЕРБ-ом, БСП-ом и МРФ-ом, покрети Има и оваквих људи, Бугарске демократе и Устани!, постали су кључни чинилац политичких токова у земљи. Међутим, пошто је политичка сцена у бугарској крајње антагонизована, формирање постизборне већине се претворило у „немогућу мисију“.
Услед неспремности „нових партија“ на сарадњу са „традиционалним“, па и услед нетрепељивости између БСП и ГЕРБ-а, Бугари су морали на ново гласање.
Изборни процес припремила је привремена влада, формирана под патронатом најближег сарадника председника Бугарске Румена Радева. Иначе, Радев важи за политичара блиског социјалистима.
Тешко да ће доћи до брзог разрешења кризе.
Ипак, како сад ствари стоје, ни јулски избори у Бугарској неће довести до брзог разрешења кризе. ГЕРБ је поново остварио изборну победу, али са разликом мањом од једног процентног поена у односу на другопласирану странку Славија Трифунова.
И једни и други се налазе на освојених око 23% укупног броја гласова, социјалисти су на 13%, Демократска Бугарска на 12%, МРФ на традиционалних 10%, а покрет Устани! Мафија напоље! највероватније је прешао 5%.
Резултати избора нису драматично променили политичку реалност Бугарске. Социјалисти, упркос подршци председника, нису остварили бољи резултат. Иако се налазио под притиском корупционашких афера, које је отварала привремена влада у предизборном периоду, ГЕРБ није доживео драматичан пад.
Истинским победником ових избора поново можемо назвати Трифунова.
Истинским победником ових избора поново можемо назвати Трифунова, али је исто тако чињеница да он нема довољно ни гласова ни савезника да формира владу.
Наиме, чак да око себе уједини и Бугарске демократе и Устани!, поново ће му фалити подршка бар једне политичке опције са тог, њему омраженог, „традиционалног“ спектра бугарске политичке сцене.
Иако је МРФ странка која окупља мањине, од стране „нових партија“ означена је као синоним политичке корупције. Лидери МРФ су традиционално пактирали са ГЕРБ-ом или БСП-ом и из тих савеза извлачили су велику материјалну и политичку корист.
Људи блиски тој странци налазе се високо позиционирани у државном, безбедносном и правосудном систему земље. Самим тим, њихова сарадња са Трифуновом готово је искључена. Слична је ситуација и у односу Трифунова према ГЕРБ-у и према БСП-у.
Бугарску свакако очекује политички изузетно вруће лето.
За нове политичке снаге у Бугарској, сви они заједно део су коруптивног система који се мора мењати. Са друге стране, однос БСП-а и ГЕРБ-а је традиционално лош, тако да је и ту тешко очекивати било какву сарадњу.
У таквој консталацији снага сарадња Трифунова и његових савезника са БСП-ом, који им је са тог политичког спектра можда најмање неприхватљив, могла би представљати решење.
Међутим, уколико се то не деси, не треба искључити ни пакт између „традиционалних партија“ у Бугарској. Под паролом неопходности стабилизације политичких прилика у земљи ГЕРБ, БСП И МРФ, без обзира колико то сад деловало мало вероватно, могли би кренути путем договора.
Нарастајућа снага „нових“ плаши „традиционалне“ странке и природно их усмерава једне на друге. Сем тога, понављање избора би представљало превелик ризик, за све опције, а поготово за ГЕРБ, БСП И МРФ.
Популарност тих партија је углавном у паду или стагнацији.
Узмемо ли у обзир поменуте чињенице, морамо нагласити да су све опције на столу, па можда и формирање нестраначке владе.
Бугарску свакако очекује политички изузетно вруће лето.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Преузмите андроид апликацију
