Избори, за које многи говоре да ће имати посебан значај, одржавају се 8. новембра у САД. Иако су САД земља са председничким системом власти, па су самим тим и избори за Белу кућу најважнији, гласање за Конгрес и Сенат на половини председничког мандата увек је имало посебан значај. Наиме, ови избори представљајају својеврстан показатељ успешности и подршке коју председник и његова администрација имају.
Улог у овом изборном процесу је велик, не само превласт у Конгресу и Сенату, већ се гласа о низ гувернера, државних секретара и тужилаца. Додамо ли на то и тежину тренутне ситуације у САД, како на унутрашњем тако и на спољном плану, делује да су ови избори и својеврстан референдум о политичкој судбини председника Џоа Бајдена.
Кључне изборне теме биће економија, криминал, миграције, питање личног оружја, стање демократије у земљи, спољна политика, итд. Републиканци се свакако надају да могу искористити бројне слабости администрације Џоа Бајдена, како би бар успоставили контролу над Конгресом и што боље се позиционирали пред наредне председничке изборе, док демократе теже да одбране тренутне позиције и да победом деморалишу противнике.
Демократама неће бити нимало лако да остваре своје циљеве, како због економске кризе у земљи, која се очитава кроз инфлацију и пораст цене горива, тако и због ситуације на глобалном плану. Наиме, рат у Украјини је свакако учврстио позицију САД у Европи и „западном свету“, али питање је колико то занима најшире слојева друштва у САД?
У тренутку када животни стандард пада, а њихова земља издваја десетине милијарди долара за Украјину, многе жртве економске кризе у САД поставиће логично питање, има ли та политика смисла? Демократе инсистирају на моралној оправданости подршке Украјини и исправности политике жртвовања зарад вишег етичког циља. Међутим, остаје непознаница да ли су успели и већину својих сународника навести да прихвате ту тезу и да ли су их убедили да се морају жртвовати. Поготово када узмемо у обзир да су се у кампањи све јаче чули гласови појединих републиканца који су отворено говорили о томе да треба ограничити испоруку материјалне помоћи Украјини.
Са друге стране, Бајденова администрација добила је и болан шамар од стране Саудијске Арабије, која је одбила да следи САД у политици санкционисању руске нафте. У светској и америчкој јавности тиме је створена слика немоћи њеног лидера, али послана је и порука да Ријад неће финансирати економски рат САД против Русије.
Наиме, пошто Саудијска Арабија нема намеру да учествује у ограничавању цене руске нафте, неко други мораће да преузме терет те борбе. До сада то су биле САД које су претходних месеци константно, из сопствених резерви, избацивале значајне количине нафте на тржиште и тиме ограничавале дивљање цена тог енергент. Међутим, те америчке резерве, данас су на историјском минимуму, што наставак те праксе чини и више него упитним. Управо зато, пораст цене горива, како у САД тако и на глобалном нивоу, све више делује као неминовност.
Самим тим, можемо закључити да су америчке стратешке резерве нафте у претходном периоду платиле високу цену зарад одржавања социјалног мира у САД, али и спречавање још већег пада популарности владајућих демократа. Да цена нафте на овај начин није ограничена, демократе би вероватно имале значајнији губитак подршке у јавности. Овако, Бајден је донекле амортизовао незадовољство грађана, али само до избора, на шта упозоравају и републиканци и поједини економски стручњаци.
Можемо закључити да ни економија ни спољна политика нису нешто на чему демократе могу да бране своју позицију. Није њихов адут ни ауторитет председника, који је увелико срозан и то понајвише захваљујући његовим неретко комичним гафовима.
Популарност Џоа Бајдена последњих месеци креће се између 30% и 40%, што говори да је он својој партији пре „омча око врата“, него што им може дати „ветар у леђа“.
Самим тим, изгледа да је најјачи адут демократа у овој кампањи ширење страха од Трампа и његових екстремних, „фашистички орјентисаних“ републиканских следбеника. Наратив о томе да они желе да униште америчку демократију и културу, представља срж кампање демократа, док је борба против забране абортуса постала њен синоним. Међутим, да ли је то довољно за победу? Хоће ли ови покушаји демократа да се фокус са економије пребаци на поље идеологије и политиканства бити довољни за тријумф, показаће време. Како сад ствари стоје, републиканци, ипак, имају благу предност.
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
