Србија годинама кубури са недостатком професионалних возача, а тај мањак према садашњим проценама износи око 12.000, каже за Танјуг генерални директор Удружења друмског саобраћаја Србијатранспорт Горан Алексић и додаје да много више фале возачи аутобуса него возачи камиона.
„Проблеми са недостатком професионалних возача су кренули пре више од десет година, односно са укидањем обавезног служења војног рока, јер је раније управо у војсци продукован веома велики број возача. Такође је подигнута старосна границе за приступ професији посебно када је реч о возачима аутобуса јер код нас возачки испит за вожњу аутобуса може да се полаже тек са 24 године, а у неким земљама је то могуће већ са 18 година“, истиче он.
Наводи да је до мањка возача дошло и због демографске слике у Србији односно старења становништва и смањења популације а све то у ситуацији када се у земљи отварају фабрике и транспортне услуге су све траженије.
Према његовим речима, недостатак ове радне снаге подстакнут је законским одредбама којима се ограничава радно време возача што је од 2015. године још више повећало потребе за возачима.
„Имамо велику флуктуацију запослених и ситуацију да недостатак радне снаге не дозвољава добру селекцију па је због тога и квалитет услуге значајно пао. На то упозоравамо годинама и нешто би коначно морало да се предузме“, сматра Алексић.
Објашњавајући зашто и поред добрих плата људи нерадо иду у возаче каже да томе између осталог доприноси и то што није лако односно што много кошта да се постане професионални возач.
„Неопходно је издвојити велику суму новца да се обави обука и положи испит, а касније возачи сваке године морају да иду на једнодневну обуку која такође пуно кошта“, каже он.
Коментаришући изјаве самих возача које су се последњих дана могле чути, а поводом аутобуских несрећа, да морају да раде и више него што је законом прописано, те да возе уморни, Алексић каже да то не би смело да се догађа.
„Сами возачи не би требало на то да пристану. С друге стране недостатак возача намеће да неки неодговорни послодавци врше притисак на своје запослене да крше законе“, наводи саговорник Танјуга.
Додаје да је у Србији 2015. године уведено лиценцирање правних друштава да би се обављала делатност, што између осталог подразумева да постоје финансијска способност, професионални углед које омогућавају превознику да би се бавио одређеном делатношћу.
„То није до краја примењено у Србији, код нас нема кумулације казни и одговорности тако да несавесни послодавци урушавају углед оних добрих који воде бригу и о запосленима и о путницима и о возилима“, наводи Алексић.
Истиче да ће истрага утврдити узроке несрећа и додаје да је важно да се сазнања до којих се дође, примене на тај начин да се промени законска регулатива и она унапреди тако да се такве ствари више не дешавају.
Преузмите андроид апликацију.
