Србија је у првом кругу гласања на Генералној скупштини Међународног бироа за изложбе заузела прво место.
Друга је Шпанија, трећа САД, четврти Тајланд док је Аргентина испала.
Србија је имала посебну презентацију. Током гласања подршку делегацији Србије дали су представници Кине, који су заједно са делегацијом Србије навијали током гласања.
Србија је једина земља из југоисточне Европе која се кандидовала да буде земља домаћин ове престижне изложбе.
Шта би Србији донела организација ЕXПО 2027 – велика улагања и још већи приходи
Србија се ове године први пут кандидовала за организовање изложбе ЕXПО БЕОГРАД 2027, под називом “Игра(ј) за човечанство – спорт и музика за све”. Иако је ова врста догађаја скромнијег обима од грандиозних сценографија које су се могле видети током ДУБАИ ЕXПО прошле године, то би свакако брендирало Србију као важну сајамску локацију.
Неизвесност није само у Београду, већ коначну одлуку нестрпљиво очекују Малага у Шпанији, Блумингтон у Минесоти, Пукет на Тајланду и Сан Карлос Де Барилоче у Аргентини. О кандидатури одлучује Међународни биро за изложбе, чија је комисија из Београда отишла – задовољна.
“Ми већ поседујемо одређену инфраструктуру и то је управо оно што су из Делегације која обилази и оцењује земље већ проценили. Значи они гледају да ли имамо организационе способности, да ли иза свега тога стоји не само држава, него и привреда и заједница, а наравно занима их и какву инфраструктуру поседујемо”, каже Михаило Весовић из Привредне коморе Србије.
Предвиђа се да би на ЕXПО 2027 учествовало више од 100 земаља, а технички прописи кажу да је неопходно 25 хектара за организовање изложбе. Ипак, пратећи простор мора бити много већи, па су озбиљна инфраструктурна улагања неминовна.
“Габарити Сајма су такви да је то нешто мање од 25 хектара, али уколико би Град Београд постао домаћин било би потребно да се развије комплетно нова локација, јер би укупна површина прелазила 100 хектара, тако да је то прилично веће у односу на оно чиме тренутно расположено”, рекао је за Еуронењс Србија Душан Боровчанин из Туристичке организације Србије.
У односу на неопходна улагања, зарада ће бити 2,2, пута већа, кажу наши саговорници. Неке прогнозе су да ће Србија од самог догађаја приходовати 10 милиона евра, а да ће индиректни економски ефекти прећи милијарду.
“Они ће овде конзумирати храну, спавати у хотелима, ти људи који буду долазили купиће неке сувенире, неку гардеробу. Значи комплетна привреда ће остварити неке ефекте, а тај ефекат се не би десио да ЕXПО-а нема. То је тих 1,1 милијарда која се очекује да се деси у том периоду”, навео је Боровчанин.
И Весовић из ПКС сигуран је да ће Београд, уколико добије домаћинство овако важне манифестације, имати даљи развој и убрзавање одређених инфраструктурних пројеката.
“Свакако ће се радити и локација на којој ће се овакав ЕXПО одржати, која ће наравно остати Београду и Србији, а она ће на тај начин бити стављена на мапу великих сајамских догађаја, манифестација и локација”, навео је он.
Проф. Бојан Зечевић са Економског факултета у Београду објаснио је да постоји разлика ЕXПО ДУБАИ и ЕXПО за који се кандидовао Београд 2027. године – први је светски, а други специјализобвани ЕXПО.
Постојећи Сајам није адекватан простор
Светски ЕXПО, појашњава, дозвољава државама које учествују да граде своје павиљоне (Србија је у Дубаију имала павиљон на 2000 метара квадратних), док се специјализовани организује у оквирима сајамске инфраструктуре.
“Сајамска инфраструктура ограничава начин излагања, те државе начин како ће се презентовати”, појашњава он.
Земље, односно градови који конкуришу за домаћина, важно је да испињувају два услова – један је сајамска инфраструктура, хотели, путеви, а други услов је формална подршка државе која стоји иза свега.
Зечевић каже да постојећи Сајам у Београду није адекватан простор за организовање тог догађаја.(Сајамска инфраструктура у Београду је 25 хектара, а за организацију ЕXПО изложбе потребно је 100 хектара).
“Једно од решења је да се сајам измести на неку другу локацију. Не знам која би то локација била. Удаљеност од центра града није кључна ствар. Важно је да постоји добра веза саобраћајницама, аеродром. Претпостављам да таква локација постоји у Београду чим се кандидовало за овакву манифестацију. Друго кључно питање колико ће то коштати”, рекао је он.
Подсећа да ће Међународни биро за изложбе одлучити у мају или јуну ко ће бити домаћин ЕXПО 2027. године.
Напомиње да се код оваквих манифестација не очекују директни економски ефекти, али да је организовање оваквих догађаја важно за јачање имиџа дестинације, да се покаже да је Србија способна да организује овакве догађаје.
Pruga Subotica – Segedin od oktobra kreće sa putničkim saobraćajem (FOTO)
Преузмите андроид апликацију.
