Почетна > Спорт > Фудбал
Фудбал

Србија у Лисабону, меч за исправљање историје и одређивање будућности

Нема више калкулација. Уколико фудбалска репрезентација Србије жели да избори директан пласман на Светско првенство, мораће да се добрано намучи и на врућем гостовању у Лисабону савлада селекцију Португалије, једну од најквалитетнијих фудбалских скупина на свету. Драган Стојковић налази се пред највећим изазовом у тренерској каријери, али упркос томе, поручује свима нама да верујемо у ову генерацију, у његове момке и на крају крајева у њега, јер је „Србија напокон спремна за неке веће ствари“.
Фото: Танјуг/Милош Миливојевић

Србија не игра само утакмицу године, већ игра утакмицу којом може исправити прошлост и дати неку нову смерницу за будућност.

Иако звучи као претеривање, пренесеним речима Милоша Обилића: Сутра ће се свачији траг препознати у Лисабону. Ко је ко, видеће се у недељу, 14. новембра, на препуном стадиону „Луж“.

Утисак је да какви будемо сутра, бар што се тиче фудбала, можемо бити довека.

Огроман притисак, али и част и прилика су пред фудбалском репрезентацијом Србије.

Да им је неко рекао на почетку квалификационог циклуса, да ће прво место у групи бити одлучено у последњем сусрету, против Португалије, на њиховом стадиону, само пар дана након што су показали да су рањиви, или само пар мечева након што смо показали да са њима можемо да играмо, да би сви, од стручног штаба, преко играчког кадра, навијачких залуђеника, до оних повремених симпатизера, или обичног народа, верује се да би оберучке прихватили.

Србија, познати и дугогодишњи фудбалски трагичар, у Лисабону има прилику да промени имиџ, стечену репутацију и утаба стазу ономе о чему је говорио селектор Пикси, „неким већим успесима и стварима“.

Доласком Драгана Стојковића на место селектора репрезентације Србије, уочене су огромне промене, можда не толико на терену, колико ван њега.

Пикси, као неко ко је један од најбољих фудбалера и карактера које је наша земља имала да понуди свету фудбала, дефинитивно има име, углед, ауторитет и поштовање код својих изабраника, те је успео да им уради оно што многи пре њега нису.

Наиме, Србија данас сигурно нема најјачи састав и репрезентативце у својој историји, али за разлику од претходних генерација, утисак је да много више „осећају“ играње у репрезентативном дресу.

Осети се заједништво, да се нису окупили по некој казни или обавези, да су спремни да побеђују, губе, боре се, живе и гину као екипа.

„Да сваки Србин буде поносан на своју репрезентацију“, реченица је коју је изговорио селектор Србије, и то је нешто што многима са разлогом још увек одзвања у ушима

Формација, игра и резултат су нешто што зависи од много фактора, што је непредвидиво и што није увек у нашим рукама/ногама.

Оно што не сме бити промењиво и упитно, јесте да се Србија бори, буде на нивоу, да пружи сваки атом снаге на терену, да игра модеран и храбар фудбал. Пикси је то обећао и тако је и било.

Србија је од тренутка када је он сео на њену клупу, ишла корак по корак, склапала мозаик и расла.

Ипак, колико год живела у тренутку, она је знала да је Лисабон и утакмица одлуке чекају.

На тим корацима до самог Лисабона се и клизало и падало, али и устајало и уздизало, све у склопу колектива, тачније тима.

Далеко од тога да би неки пораз од Португалије био неуспех, јер ипак говоримо о једној од најквалитетнијих репрезентација на свету, али оно што би био неуспех и што би највише разочарало селектора, навијаче и српски народ, јесте да Србија у Лисабону не буде Србија, да Србија пуца себи у ноге и одустане од свега онога што је била и кроз шта је прошла до тог момента.

То је нешто на шта би се, поред сигуран сам милијарду тактичких ствари, Пикси такође морао усресредити, јер је познато колико психа може негативно утицати на екипу, па бар Србија то на свом примеру зна.

Што се тиче саме Португалије, о њима не треба ни трошити превише речи – Домаћи, врели терен, фудбалска нација, најбољи играчи на свету, простор у којем им је и реми довољан за успех, добро нас познају – готово да су сви фактори на страни нашег противника.

Познато је међутим, да је Србија не само у фудбалу, навикла на такву расподелу снага и на такве ситуације. На то да је скоро све против ње, да је сатерана у ћошак и да се унапред очекује лош резултат.

Ипак, историју пишу победници, а у спорту је највећи суд резутлат.

Била би огромна штета, али могуће је да овој екипи буде прерано пресуђено и да она због лошег резултата буде заборављена.

Поред пласмана на Мундијал, то је такође оно за шта се Србија у Лисабону бори.

На линији су имена, обећања, образ, репутација и част. „Орлови“, браните их!

Преузмите андроид апликацију.

Selektor Portugala siguran: Portugal će se sutra kvalifikovati na SP