Србија је у 2023. успела да сачува економску стабилност, оствари привредни раст од 2,5 одсто, покрене бројне инвестиције и достигне најнижу стопу незапосленост од девет одсто, као и да победи у кандидатури за домаћина специјализоване Међународне изложбе Еxpo 2027. године.
Започети су и радови на локацији у Сурчину где ће бити изграђен нови београдски сајам који ће угостити Еxpo 2027.
Изложба Еxpo 2027. која ће се одржати од 15. маја до 15. августа 2027. у Београду, а Србија је 21. јуна победила у конкуренцији са САД, Шпанијом, Тајландом и Аргентином.
Влада Србије је у вези са добијеном кандидатуром основала 22. новембра предузеће „Еxpo 2027“, а за директора је именован Душан Боровчанин.
Догађај који је обележио 2023. јесте и пуштање у рад 10. децембра новог гасног интерконектора дужине од 109 километара кроз Србију и који повезује постојећу српску мрежу у Нишу са бугарском гасном мрежом у Софији. Поред Ниша, овај гасовод чија је градња почела 1. фебруара ове године, обухвата још три мерно-регулационе станице за гас у Белој Паланци, Пироту и Димитровграду.
Гасовод је свечано пустио у рад у гасној станици Трупале, председник Србије Александар Вучић, заједно са председницима Бугарске Руменом Радевим и Азербејџана Илхамом Алијевим и шефом делегације ЕУ у Србији у Србији Емануелом Жиофреом.
Гасна интерконекција до Бугарске јача позицију Србије на гасној мапи Европе, јер гасовод Србија-Бугарска капацитета 1,8 милијарди метара кубних омогућава и транзит гаса из Азербејџана и Каспијског региона до земаља централне Европе.
Пројекат изградње гасног интерконектора Ниш – Димитровград – Бугарска финансиран је делом кроз бесповратну помоћ ЕУ од 49,6 милиона евра и 25 милиона евра кредита Европске инвестиционе банке (ЕIB), а Србија за пројекат издваја 15 милиона евра и 7,5 милиона евра за припремне радове и пројектовање.
Ову годину је обележило и отварање неколико саобраћајница међу којима су деоница ауто-пута „Милош Велики“ од Новог Београда до Сурчина, дуга осам километара и која представља најбржу везу тог дела Београда, посебно Земуна, са ауто-путем „Милош Велики“.
Ова деоница ауто-ута Е-763 је отворена 1. априла, док је 29. априла отворена деоница на делу Моравског коридора од Појата до Макрешана.
На Видовдан, 28. јуна отворена је и последња деоница обилазнице око Београда до Бубањ Потока, од тунела Стражевица до петље Бубањ Поток, а нешто пре тога је потписан и уговор са ЦИП-ом за пројектовање наставка обилазнице од Бубањ Потока до Панчева, у дужини од 31 километар.
Током лета, 26.јула је отворена и прва деоница Ауто-пута мира (Е-80) Ниш-Мерошина, која је део будућег ауто-пута Ниш – Мердаре, дугог око 77 километара који би требало да повеже Србију са лукама на Јадранском мору.
Најзначајнија инфраструктурна инвестиција која спаја Срем и Мачву, а која је уједно и најкраћа саобраћајна веза између Новог Сада и Београда са овим делом западне Србије и Републиком Српском, ауто-пут Рума-Шабац са мостом преко реке Саве, у дужини од 24,6 километара, отворен је у октобру и до Нове године на тој деоници се не наплаћује путарина.
Крајем новембра почели су радови на изградњи брзе саобрачајнице Слепчевић – Бадовинци у дужини од 15,4 километра, која ће спајати Слепчевић, код Шапца, са граничним прелазом Шепак са БиХ. Ова саобраћајница наставак је брзе саобраћајнице у изградњи од Шапца до Лознице.
Последњег месеца у 2023. у саобраћај је пуштена и поддеоница Моравског коридора“, ауто-пута Појате – Прељина, од Макрешана до Кошева, као и петља Јаково која је значајна за све који иду ка индустријској зони у Јакову, али и брза саобраћајница Лајковац – Дивци у близини Ваљева у дужини од 12 километара.
У октобру је у Пекингу у присуству председника Србије Александара Вучића и председника Кине Си Ђинпинга потписан Споразум о слободној трговини између Србије и Кине који обухвата 10.412 производа из Србије и 8.930 из Кине који ће моћи да се увозе по значајно нижим царинским тарифама.
У 2023. је продата Генекс куле у Београду. Западна капија Београда, односно симбола развоја престонице и седиште некада најуспешније југословенске фирме, продата је 6. фебруара из трећег покушаја, на лицитацији на којој се надметало седам купаца, фирми Еурека бар за 2,4 милијарде динара или нешто више од 20 милиона евра.
Још један симбол Београда, Сава центар, који је пре три године продат компанији Делта Холдинг, поново је отворен ове године 14. новембра након реновирања. Реконструкција једног од највећих конгресних, културних и пословних центара у Србији, али и у овом делу Европе којег чине три међусобно повезане зграде изграђене у периоду од 1977. до 1979. године, према пројекту архитекте Стојана Максимовића трајала је непуне две године и у њу је уложено више од 118 милиона евра.
У јулу је потписан и Меморандум о разумевању за изградњу тунела од Карађорђеве улице до Дунавске падине са приступним саобраћајницама, парковским и ифраструктурним површинама, а изградња тог тунела би требало значајно да смањи саобраћајне гужве у Београду и ниво загађења.
У септембру је потписан и Уговорни споразум са кинеским партнерима за пројектовање и изградњу Депоа Макиш, који има велики значај за изградњу београдског метроа.
Српска престоница је ове године добила и нову зграду железничке станице „Београд центар“, у Прокопу и то на Дан ослобођења Београда, 20. октобра. Железничка станица Прокоп је од 2018. званично главна станица у Београду. Изградња нове главне београдске железничке станице почела је 1976, обустављена је после две године, да би радови били настављени 1996, па 2001. поново обустављени. Обимнији радови у Прокопу настављени су децембра 2014. и јануара 2016. је завршена прве фазе изградње станице.
Када је реч о железничком саобрачају 2023. су обележили и радови на реконструкцији неколико пруга, па је тако након шест деценија током јуна започела реконструкција пруге Орловат Стајалиште – Лукићево, док је у новембру, након пет година чекања почела реконструкција пруге од Ниша до Димитровграда, на деоници између Станичења и Пирота.
Ове године је отворено је и неколико нових фабрика, међу којима су две у Новом саду и то једна немачке компаније Цонтинентал Аутомотиве у фебруару, а друга у мају јапанске корпорације Нидец, док су у Ваљеву своје фабрике отвориле још две немачке компаније Бизерба у априлу и Хансгрохе у јуну.
Када је реч о туризму, у априлу ове године је отворена у Кладову реконструисана тврђава Фетислам из 16. века, у чију је обнову кроз пројекат „ЕУ за културно наслеђе и туризам“ уложено 1,3 милиона евра.
Почетком године, у фебруару је отворен и реконструисани хотел Планика у Куршумлијској Бањи.
Догађај по којем ће се памтити 2023. је и испраћај првог лета националне авиокомпаније Ер Србија са Аеродрома Никола Тесла до Чикага 17. маја.
Скупштина Србије усвојила је у септембру Закон о управљању привредним друштвима у власништву Србије, који би требало да повећа конкурентност привреде и да, кроз професионализацију управљања, увећа богатство предузећа.
Најзначајније новине, односе се на централизовано власничко управљање, а Министарство привреде ће бити орган државне управе који обавља централизовану власничку функцију, уз изузетке у области енергетике.
Србија је у јануару 2023. на Лондонској берзи емитовала еврообвезнице и прикупила 1,75 милијарди долара. Министарство финансија и Народна банка Србије су истакли да је то велики успех, пре свега због велике тражње инвеститора који су нудили више од 11 милијарди долара за српске обвезнице.
Током ове године, тачније 26. октобра Србија је први пут емитовала државне обвезнице са роком доспећа од осам година, односно оних које доспевају 26. октобра 2031. Према подацима Управе за јавни дуг, на првој аукцији успешно је реализована продаја државних обвезница у износу од 19,19 милијарди динара.
Ове године су струја и гас у Србији три пута поскупели. Прво поскупљење је било 1. јануара 2023. када је цена електричне енергије повећана за осам, а гаса за 11 одсто, затим је уследило поскупљење струје за осам одсто и гаса за 10 одсто од 1. маја и поново у истом износу од новембрa.
Електропривреда Србије (ЕПС) је од априла акционарско друштво затвореног типа у 100 одсто власништву државе, јер је Надзорни одбор те компанијие усвојио нови статут који предвиђа трансформацију тог јавног предузећа у акционарско друштво.
Компанија је наставила да обавља јавно снабдевање електричном енергијом, а новим статутом је предвиђено и да ће претежна делатност ЕПС-а бити производња електричне енергије, а трговина струјом истакнута као једна од делатности ЕПС-а.
Србија је 13. новембра постала власник 100 одсто акција авио-компаније „Ер Србија“, јер је држава преузела удео власништва од „Етихад ервејза“ који је био сувласник „Ер Србије“ од 2013. године.
Према закљученом споразуму Србија је преузела од „Етихад ервејза“ преосталих 16,42 одсто акција авио-компаније „Ер Србија“, чиме је та компанија у потпуности прешла у власништво државе.
Компанија „Ер Србија“ настала је 2013. када је национални авио превозник Уједињених Арапских Емирата „Етихад ервејз“ на основу уговора са Владом Србије преузео 49 одсто акција дотадашњег „Јат ервејза“.
У септембру је покренута акција „Боља цена “ којом су снижене цене 36 производа у више од 2.500 продавница на територији целе Србије. „Боља цена“ је заједничка акција и иницијатива државе и малопродаваца и њен основни циљ је био да се заштити стандард грађана и помогне им се да за свој тешко стечен новац могу да купе што више производа.
У 2023. одржана су и два круга наградне игре „Узми рачун и ппбеди“ Ове године, наградна игра по први пут није подразумевала слање коверата са рачунима, већ су грађани путем апликације скенирали рачуне и на тај начин стицали право учешћа. Први круг је одрнђ од 28. јануара до 25. фебруара, док је јесење извлачење , односно други круг тарајао од 14. отобра и током пет извлачења, до 11. новембра, грађанима је подељено још по 10 станова.
Од 1. јула почело је да функционише отворено тржиште рада између Србије, Албаније и Северне Македоније, а то је омогућило да се грађани ових земаља слободно запошљавају у ове три земље на добробит компанија и привреда чланица Иницијативе Отворени Балкан.
Од 1. јула у функцији је и заједнички таг за наплату путарине у Србији и Северној Македонији и свих 700.000 корисника тага за електронску наплату путарине у Србији којих је до тада било, уколико су путовали у Северну Македонију или пролазе кроз ту земљу, могу да га користе на свих девет наплатних рампи у Северној Македонији.
Такође, 2023. остаће упамћена и по одржавању другог Међународног винског сајма у Београду „Винска визија Отвореног Балкана“ у новембру на којем се представило 600 излагача из 30 земаља и одржано на хиљаде пословних састанака о сарадњи у винском сектору.
Догађај по којем ће се свакако памтити 2023. је почетак градње БИО 4 кампуса, јединственог мултидисциплинарног пројекта који ћеомогућити Београду да постане један од препознатих биоекономских центара у Европи.
Припремни радови на изградњи објекта у оквиру БИО4 кампуса који ће се простирати на око 30 хектара, почели су 29. маја ове године а сви радови би, како је најављено, требало да буду завршени 2026. године.Процењена вредност новог биоекономског хаба је око 450 милиона евра, а из кредита Развојне банке Савета Европе обезбеђено је 200 милиона евра.
Почетком године потписан је Финансијски споразум за пакет енергетске подршке Европске уније Србији од 165 милиона евра .
Агенција за оцењивање кредитног рејтинга Фитцх потврдила је оцену кредитног рејтинга Србије на нивоу ББ+ и задржала стабилне изгледе за његово повећање, док је агенција Моодyс потврдила кредитни рејтинг на нивоу БА“ и задржала стабилне изгледе за његово повећање.
Скупштина Србије је 26. октобра усвојила Закон о буџету за 2024. који предвиђа повећање плата у јавном сектору од 10 одсто од 1. јануара, као и минималне зараде од 17,8 одсто, као и ново повећање пензија од 14,8 одсто.
У новембру је завршена успешна ревизија аранжмана са ММФ-ом и оцена је да смо све циљеве које смо се договорили на време и прави начин испунили, због чега је стендбај аранжман прешао у аранжман из предострожности.
Пензионери у Србији су почели да се од 15. марта пријављују за пензионерске картице која им доносе бројне погодности. На картицу право има 1,65 милиона пензионера .
Од 1. септембра повећане су плате запосленима од 5,5 одсто у просвети, медицинским сестрама, техничарима и неговатељицама у установама социјалне заштите, а од 1. октобра пензије веће за 5,5 одсто.
Srednji kurs dinara za evro iznosiće u sredu 117,1972 dinara za evro
Преузмите андроид апликацију.
