Злато, без обзира на турбулентна времена кроз историју, увек постојано вреди. Најбоља је заштита капитала од инфлације, девалвације и деноминације. Цена злата је тренутно близу историјског максимума јер се тренутно продаје по цени од 1.980 долара по унци.
Јачање вредности злата долази у тренутку када је банкарски сектор угрожен, а неколико банака у свету већ је банкротирало. Тренд улагања у злато је у сталном порасту.
Подаци Светског савета за злато показују да се од 2000. године до данас тај тренд повећавао за 12 одсто годишње. Злато обично постиже веће вредности током рецесије, економске кризе и политичке нестабилности.
Србија је са 38,1 тоном златних полуга у девизним резервама водећа земља у региону по количини тог племенитог метала, депонованог у трезорима НБС, а у свету је на 54. месту.
Министарство рударства и енергетике има податке да тренутно у Србији 16 компанија спроводи геолошка истраживања злата, а да су најзначајнија налазишта злата у рудним пољима Бора, Мајданпека, Великог Кривеља, Церова и Чукару Пеки.
У рудним лежиштима у Србији налази се око 600 тона злата, процена је стручњака Геолошког завода Србије. Највише га из руде бакра издваја кинеска компанија „Зиђин” у РТБ Бору.
Доласком ове компаније много тога се променило у Бору. За четири године, од губиташа до рудника у којем је просечна плата већа од 100.000 динара. Вишеструко је увећан и буџет града док је истовремено смањена незапосленост.
Најплеменитији метал се издваја из свих лежишта тог рудника у Мајданпеку, Великом Кривељу, Церову, Борској реци и Чукару Пеки, које је отворено 2021. године.
У већим количинама злато се експлоатише и из концентрата руде рудника Леце, иако се третира, првенствено као рудник олова и цинка. Злато се појављује и као производ рудника олова и цинка Грот код Врања.
Преузмите андроид апликацију.