Да ли знате да у нашој држави има највише производа који су заштитили своје географско порекло? То нас, заправо, не би требало чудити уколико смо икада освестили колико је Србија богата природним вредностима, почевши од биљних па до животињских врста.
Ипак, није све у нашем географском положају и земљи на којој све што се с’ љубављу посади успешно никне, већ и у вредним рукама српског сељака, његовој преданости и бризи о животињама које узгаја и тајни српских домаћица које своје умеће преносе с’ колена на колено.
Ознаку географског порекла данас носи 69 специјалитета из Србије, Хрватске, Црне Горе и Чешке.
Међу првима који су се сетили да своје производе уврсте у регистар Завода за интелектуалну својину били су Ужичани када су деведесетих година заштитили име сланине и говеђе и свињске пршуте.
Од тада је, па све до данас, ужичка пршута постала синоним за златиборску трпезу, поготово у комбинацији са комплет лепињом којој се највише радујемо када одлазимо на ову планину.
View this post on Instagram
Једноставно, одређени делови наше земље постали су синоним за одређену клопу и, заиста, када год одемо на та места уверимо се, или барем подсетимо, зашто је то тако.
Нама најближе место које је географски заштитило свој производ јесте приградско насеље надомак Новог Сада, Футог.
Због тога не би требало да вас изненади уколико чујете неког изнервираног деку како виче на свога унука и покушава да му искоригује понашање уз чувену “псовку“: Сто му футошких купуса!
Значај овог производа сваке године потврђује и манифестација “Футошка купусијада“ која сваком новом организацијом окупи све већи број људи из читаве Србије.
Поред богатог музичког и забавног програма како за децу, тако и за одрасле, највише ишчекујемо такмичење у кувању купуса чији победник кући однесе трофеј.
Међутим, није само купус једина од географски признатих намирница која нам је блиска. Не смемо заборавити колико су Сремци познати по свом кулену и осталим месним прерађевинама.
Малине су, разуме се, најбоље у Ариљу. За Ртањски чај су сви чули и многи ни не знају од које биљке он настаје, већ само одакле долази, док лесковачком роштиљу ни један други не може да стане на црту.
Фрушкогорски липов мед важи за један од најквалитетнијих, најфинијих и најздравијих код нас. Зато се може рећи да су Новосађани најбоље могуће позиционирани уколико воле да конзумирају овај производ.
Такође, близу су нам и Сремски Карловци, а једна од географски заштићених намирница јесте и чувено карловачко вино “бермет“.
Данас и локације које су прилично удаљене од Новог Сада, постају ближе јер се географски заштићеним производима све више даје на значају. Тако, многи од нас никада нису посетили Сјеницу, али врло добро умеју да препознају непревазиђену ноту сјеничког сира.
Иако је географска заштита њиховог производа сигурно једно оптерећење више, свесни квалитета онога што праве, произвођачи се ипак одлучују да истакну посебност одређених производа за које сматрају да су вредни.
Ретко која држава у свету може да се похвали са толиким бројем заштићених производа, а то опет нешто говори о нама као произвођачима, домаћинима, а на крају крајева и о нашој традицији.
Преузмите андроид апликацију.
