Србија ће, после бербе кукуруза, ове године имати вишак око 2,5 милиона тона, исто толико пшенице и око 100.000 тона сунцокрета, а извоз сада знатно отежавају логистички проблеми, недостатак транспортних средстава и његови трошкови, рекла је јуче директорка Удружења за унапређење производње и извоза житарица и уљарица „Жита Србије” Сунчица Савовић.
Она је изјавила да домаће тржиште пољопривредних производа дели судбину регионалног и светског тржишта житарица и уљарица, које је преплављено тим производима из Украјине и других земаља, па је конкуренција велика, а цене су ниске.
„У Србији су од прошле године остале поприличне залихе пшенице од 1,2 милиона тона, кукуруза, најлошијег квалитета око 350.000 и сунцокрета око 55.000 тона. Произвођачи су током прошле године због политичке нестабилности и раста цене кукуруза и пшенице на домаћем тржишту, у једном тренутку на више од 40 динара по килограму, очекивали да ће оне наставити исти тренд, па нису журили са продајом”, казала је Савовићева.
Додала је да је од марта до априла 2022. извоз био и забрањен, а после тога, до краја јула, био је отежан због уведених квота, што је неповратно утицало на смањење ликвидности у житарском сектору Србије.
Последице тога, како је навела, осећају сви у ланцу, од произвођача до извозника. Најбоља стратегија је, према њеним речима, око 30 одсто пшенице и других ратарских производа продати пред жетву или бербу, 30 у жетви, а на залихама оставити трећину рода.
Напоменула је да су складишта преоптерећена вишковима робе и да ће, после бербе кукуруза морати да се крене са продајом неке од житарица и уљарица, да би се она растеретила.
Пшеница и када се нађе тржиште, не може да се извезе због логистичких препрека, транспорта и његове високе цене или недостатка финансијских средстава извозника да закупе по 10-20 баржи да би утоварили прекоморски брод за Африку или југоисточну Азију.
Majkrosoft bi sledeće godine mogao da predstavi operativni sistem Vindous 12
Преузмите андроид апликацију.
