Почетна > Србија
Србија

Србија има најстаријег алигатора у писаној историји – Муја има 86 година, али се слабо креће из другог разлога

Најстарији алигатор на свету, према писаној историји зоолошких вртова, налази се у Београду. Муја је има више од 86 година, а према свему судећи он је у одличној кондицији. О начину на који Муја живи, његовом животу разговарали смо са биологом Кристијаном Овари
Фото: PrtSc/Beozoo

„То значи да је Муја званично из Немачке стигао у Београд 1937. године. Гледајући снимке, утврдили смо да је Муја био већи и старости до две године. Не знамо тачну Мујину старост јер је део архиве изгорео и страдао у бомбардовању 1941. године. Муја се одлично држи, у одличној је кондицији. Свако лето пустимо га у базен и он крене да бруји дубоким тоном, то је начин на који алигатори дозивају своје женке за парење“, рекао је Кристијан за НС Уживо.

Овари каже да је Муја преживео бомбардовање, али да му је 2012. године хируршким путем ампутирана нога због гангрене.

„Алигатори се не покрећу често, јер су хладнокрвне животиње. Оне штеде своју енергију, а троше је искључиво када лове и када се паре. Алигатори су веома веште животиње, и веома брзо могу да савладају и одраслог човека. Њихова чељуст има невероватно јак ударац, мишићни реп им је поприлично опасан. Ове животиње лове на невероватан начин – из заседе. Они се праве да су мртви, друге животиње се опусте у њиховом присуству. Алигатори тада брзо реагују, јаким стиском чељусти одводе плен под воду где га удаве и оставе да натруне. Након тога, алигатори кидају велике парчати и гутају уцело плен. Интересантно је да понекад када се раде биопсије, у стомаку могу пронаћи каменчићи. Иако алигатори имају зубе, они им користе за кидање меса али нису баш најбоља опција за жвакање. Помоћу грчења каменчића , који се налазе у желудачном мишићу они сваре оброк“, речи су Оварија.

Биолог истиче да су ове животиње веома значајни у природи. Живе у мочварама, а када је лето и настане суша копају своје јаме. Те рупе знају да буду дубоке и преко четири метара ширине. На тај начин они сачувају себе.

„Међутим, те рупе служе и као скровиште за рибе и водоземце. Опасни су ловци, али су мирни када су сити. Велики крокодили могу да се хране три пута годишње у природи, а остатак времена преспавају. Они могу веома дуго да издрже без хране. У зоолошком врту то није став. Муја има варијабилан и фини мени. Недељно му се на менију налазе два пута и препелице, кокошке, пацови, говедина… Варирањем у храни, доводимо до балансиране исхране која је веома битна да надомести све витамине и минерале“, рекао је биолог.

U Srbiji posluje 20 banaka, 16 stranih i četiri domaće

Преузмите андроид апликацију.