Потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић рекла је да ће политичка криза у Украјини утицати на енергетску и финансијску стабилност целог континента, али да је Србија обезбедила довољне количине гаса и за привреду и за домаћинства.
Она је у интервјуу Ал Џазири рекла да ће проширење домаћих складишта гаса, као и регионални кризни план и стратешке резерве гаса обезбедити стабилност у гасном сектору и у Србији и у земљама региона, без обзира на кризу у Украјини.
„Ово заиста јесте озбиљна криза и претња великих сила која ће се одразити на читав свет. Није само геополитичко питање, нити питање енергетско-политичких сукоба, већ је питање како ће се свет развијати у наредним деценијама“, казала је Михајловић, саопштено је из њеног кабинета.
Енергетика је, како је истакла, питање број један, не само прошле године када се криза осетила на глобалном нивоу.
„Сукоб у Украјини ће се одразити на читав континент, а цене гаса, али и других енергената и енергије уопште, према свим анализама и пројекцијама се неће смирити, нити се вратити на ниво пре 2021. године. То ће даље значити нове финансијске кризе и проблеме, на шта упозоравају и Светска банка и ММФ“, изјавила је Михајловић.
Она је рекла да је приоритет Србије диверсификација добављача гасом, проширење и изградња нових подземних складишта гаса у Србији, као и регионални кризни план и стратешке резерве овог енергента.
„Што се тиче Србије, ми смо донели важне одлуке, имамо два правца дотока гаса. Ми смо раније имали само један правац дотока гаса преко Украјине и Мађарске и били смо јако рањиви и да је остао само тај, били бисмо у озбиљном проблему“, каже Михајловић.
Србија је, како је подсетила, прошле године добила још један правац, преко Бугарске, који не дотиче руту преко Украјине и сигурни смо у тренутној ситуацији, али да бисмо обезбедили сигурност у деценијама испред нас, морамо да ширимо складиште у Банатском Двору, да кренемо са изградњом новог подземног складишта у Итебеју, што је и у плану 2020-2025.
„Моје питање је зашто до сада нисмо радили на проширењу складишта, ја сам о томе писала још 2002. и 2003. године. Било је опуштене атмосфере, није се много размишљало о инвестицијама, али ћемо сада радити на томе. Потребно је и да покушамо да направимо заједничко складиште и регионални кризни план и стратешке резерве гаса“, додаје министарка.
„Србија има довољне количине у овом моменту, имамо кризни план, знамо шта да радимо и не очекујем да трпимо када је снабдевање, али ћемо и финансијски да трпимо, јер не можемо да утичемо на цене на тржишту. Српска идеја је да заједно са Мађарском, Румунијом и Бугарском покушамо да направимо заједничке стратешке резерве гаса, о томе смо разговарали и са бугарским премијером недавно у Београду. Превише смо мали, потребан нам је заједнички наступ, тако ћемо лакше преговарати и имати могућност да помажемо једни другима у ситуацијама када дође до кризе. Желимо и да градимо друге интерконекције и да се регионално повежемо“, рекла је Михајловић.
Потпредседница Владе је, говорећи о изградњи интерконекције са Бугарском, рекла да ће завршетком тог пројекта Србија добити могућност диверсификације снабдевача гасом, што ће додатно утицати на стабилност, као и могућност за се гас купује по нижим ценама.
„То је јако важан пројекат, када сам и први пут била министарка енергетике 2012. године један од првих пројеката је био гасни интерконектор Ниш-Димитровград, баш због тога јер је диверсификација снабдевача битна и добијамо могућност да мењамо добављаче и да не зависимо само од једног“, рекла је Михајловић.
Она је поновила да радове финансира ЕУ и да се све ради по правилима и процедурама ЕУ и ЕИБ.
Преузмите андроид апликацију.
