У протеклих 28 година од етничког чишћења српског народа у акцији „Олуја“, Влада и Комесаријат за избеглице и миграције континуирано раде на решавању проблема лица која су морала да напусте своје домове током сукоба на простору бивше Југославије, и Србија је до сада стамбено збринула скоро 28.000 породица, саопштио је данас Комесаријат.
И овог 4. августа Србија се са тугом сећа етничког чишћења српског народа током акције „Олуја“ 1995. године, и 28 година након тог злочина није и неће заборавити протеривање 200.000 сународника са земље на којој су вековима живели, као ни смрт 1.700 невиних људи и више од 700 оних који су у тој акцији нестали и чија је судбина непозната после скоро три деценије, наводи се у саопштењу.
Потписани су, такође, уговори са 111 јединица локалних самоуправа путем којих ће бити обезбеђено још 195 породица доделом кућа и још 134 породица доделом грађевинског материјала, што значи да ће укупно 887 породица бити збринуто.
Током 1995. године, више од 190.000 лица је избегло у Србију у две акције Хрватске војске, Бљесак и Олуја, са подручја сектора под заштитом УН, и по попису из 1996. године, укупан број избеглица био је 537.937, а ратом угрожених лица 79.791 , што значи да је у Србији у једном тренутку било 617.728 избеглих лица.
После распада Југославије уточиште у Србији је потражило преко 600.000 избеглица из бивших република, од тога 330.000 лица из Хрватске, а данас статус избеглице у Србији има 24.897 лица, од тога 17.074 из Хрватске.
Више од 400.000 лица стекло је држављанство Републике Србије што представља највећи процес интеграције избеглица у савременој Европи, а у овом тренутку 9.000 породица избеглица и 15.667 породица интерно расељених лица, нису у могућности да сами реше своје стамбене потребе.
Повратнички статус је према подацима УНХЦР остварило око 70.000 лица у Хрватској, и сваке године, почев од 2012.године, Комесаријат за избеглице и миграције обезбеђује средства из буџета просечно у висини од 11,6 милиона динара са ПДВ-ом, за помоћ повратничким заједницама или самим повратницима у Хрватској.
Пружањем ове помоћи, како је објашњено, побољшавају се животни услови повратника, а такође се повратници и економски оснажују кроз обезбеђивање малих пољопривредних машина, беле технике и кућанских апарата, сетвеног репроматеријала и кошница.
На овај начин се годишње потпомогне око 400 повратничких породица, а за превоз селидбених ствари повратника и повратничких пакета на годишњем нивоу се просечно издваја око 4,8 милиона динара са ПДВ-ом.
За почињене злочине над невиним цивилима у „Олуји“ нико није одговарао, клима непријатељства остала је, нажалост, непромењена, и поред позитивних резултата и остварене сарадње које бележи процес регионалне сарадње и сам Регионални стамбени програм, и даље постоје проблеми и низ нерешених питања у остваривању и приступу стеченим правима како Срба у Хрватској, тако и повратника који не могу остварити одржив повратак.
Станисављевићева је истакла да се Србима протераним из Хрватске и даље не признају њихова имовинска и друга права, није им обновљена уништена имовина, није враћено одузето пољопривредно земљиште, заштита приватног влаништва Срба је и даље нерешен проблем, и повећање броја евидентираних случаја говора мржње и насиља на основи етничке припадности, као и повећан број оштећивања сакралних објеката и српске имовине, само су неки од проблема са којима се Срби суочавају.
„И даље није пронађен начин за решавање проблема доспелих, а неисплаћених пензија, процена је да има око 18.000 корисника који у периоду од 1991-1997 нису примали пензије, јер су живели на подручјима Хрватске захваћеним ратом. И поред свих напора и активности које је Република Србија уложила на решавању егзистенцијалних питања избеглица из бивших република, желимо да напоменемо да је за успешно решавање проблема ове популације потребно инсистирати на спровођењу Споразума о сукцесији, посебно Анекса Е и Г, која се тичу малог човека, њихове имовине, станова, пензија, како би се омогућио приступ правима које обухватају поменути анекси“, закључила је комесарка.
Захвалила се председнику Србије Александру Вучићу због успостављања културе сећања која је, како каже, од кључног значаја за стварно исказивање пијетета према страдалима и стотинама хиљада прогнаних само због тога што су били припадници српског народа.
„Сматрамо да је то важно из разлога да се овакав злочин никад не понови, да генерације нашег народа никада не забораве овај злочин и страдање, али и како би нам то била стална опомена да као држава и народ никада више то не дозволимо. То је посебно важно због све учесталијих покушаја ревизије историје у циљу минимизирања намере и обима злочина који је почињен над српским народом“, закључила је она.
Комесеријат за избеглице и миграције изразио захвалност свим донаторима и међународним организацијама на додељеним средствима за решавање стамбених потреба избеглица, и обавештава да ће наставити да решава стамбене и друге потребе ове рањиве популације, у складу са законом и својим овлашћењима.
Помен жртвама „Олује“ биће одржан 4. августа 2023. у 10 сати у Цркви светог Марка у Београду као и у многим местима широм Србије, наведено је у саопштењу.
Преузмите андроид апликацију.
