Србија ће уз пројектовани раст БДП од 3,8 одсто имати један од најбољих резултата у Европи у 2024. години, објавила је данас Народна банка Србије.
Централна банка је истакла да је у 2024. испуњен један од кључних стратешких циљева наше земље, а то је добијање кредитни инвестиционог рејтинта.
„Инфлацију смо у мају ове године вратили у границе циља (3±1,5 одсто), где је и остала. И у 2024. одржали смо релативну стабилност динара према евру: динар је према евру номинално ојачао за 0,2 одсто, а НБС је по основу интервенција на девизном тржишту нето купила 2,5 милијарди евра (закључно са 25. децембром)“, саопштила је НБС наводећи резултате свог рада у 2024.
Такође, истиче се да је 2024. седма од последњих осам година (од 2017) у којој је НБС нето купац девиза, у укупном износу од 11,6 милијарди евра (закључно са 25. децембром).
НБС наводи да су бруто девизне резерве на највишим нивоима икада забележеним и да износе 29 милијарди евра.
„Злато у девизним резервама и у 2024. години наставили смо да увећавамо – укупно за 8,1 тону, на рекордних 48 тона. Уз раст цене злата на светском тржишту, вредност златних резерви достигла је нови рекорд од 3,9 милијарди евра, што представља око 13 одсто девизних резерви. Динарска штедња је у 2024. години остварила рекордан номинални раст од преко 49 милијарди динара (35 одсто), на преко 187 милијарди динара“, навела је НБС.
Каматне стопе на нове динарске кредите становништву смањене су за више од 200 базних поена, а на нове динарске кредите привреди за преко 50 базних поена (закључно с новембром).
НБС истиче да је остварен нови рекордан прилив страних директних инвестиција већи од пет милијарди евра.
Усвојени су прописи из надлежности НБС којима ће НБС омогућити спровођење државног програма стамбених кредита за младе.
„Донели смо одлуку о привременом ограничењу каматних стопа код уговора о кредиту закључених с корисником – физичким лицем, остајући посвећени заштити интереса корисника финансијских услуга, што ће бити посебно уређено и законом. Обезбеђено је истовремено свођење инфлације у циљане оквире, као и висок раст бруто домаћег производа који ће бити један од највећих у Европи. Кумулативно посматрано, премашиће претпандемијски ниво за преко 18 одсто.
ММФ је одобрио Србији трогодишњи нефинансијски саветодавни Инструмент за координацију политика намењен земљама које спроводе добру економску политику.
Србија је први пут у својој историји Србија стекла статус земље инвестиционог ранга. Рејтинг агенција Стандард & Поор’с повећала је кредитни рејтинг Србије на ниво инвестиционог ранга.
Фитцх и Моодy’с , друге две водеће агенције, изгледе за повећање рејтинга Србије оцењују као позитивне.
Добијање статуса земље инвестиционог ранга одражава повољне макроекономске показатеље земље и повећану отпорност економије на спољне шокове. Истовремено, то је и потврда одговорног вођења економске политике у годинама иза нас, наводи НБС.
На повратак инфлације у границе циља утицали су мере монетарне политике Народне банке Србије, пад инфлационих очекивања, као и попуштање глобалних трошковних притисака.
„Према нашим пројекцијама инфлација ће у тим границама наставити да се креће и у средњем року. Дуже од десет година просечна инфлација у Србији је на нивоу инфлације у земљама централне Европе, док је у периоду пре тога била за пет процентних поена виша. Очували смо релативну стабилност курса динара према евру и у 2024. години очували смо релативну стабилност курса динара – динар је према евру номинално ојачао за 0,2 одсто“, наводи НБС.
Већа количина, уз раст цене злата на светском тржишту, повећала је вредност златних резерви на нови рекорд од 3,9 милијарди евра, што је око 13 одсто укупних девизних резерви.
„У 2024. години смањили смо референтну каматну стопу за укупно 75 базних поена, на 5,75 одсто. По том основу каматне стопе на нове динарске кредите грађанима смањене су за преко 200 базних поена, а на нове динарске кредите привреди за преко 50 базних поена (закључно с новембром).
Кумулативно посматрано, бруто домаћи производ ће премашити претпандемијски ниво за преко 18 одсто, а значајан допринос том расту даје и приватна потрошња, као резултат раста запослености и зарада, као и приватне и државне инвестиције.
„Укупан извоз робе и услуга 2024. године, према нашој процени, премашиће 43 милијарде евра, чему ће знатно допринети и отпоран извоз прерађивачке индустрије, упркос ниској екстерној тражњи. Стопа незапослености у Србији је у 2024. години додатно смањена на најнижи ниво од 8,1 одсто (подаци за треће тромесечје 2024)“, наводи централна банка.
И током 2024. године задржана је висока адекватност капитала банкарског сектора (показатељ адекватности капитала скоро 22 одсто),
повољна структура капитала – око 92 одсто чини најквалитетнији основни акцијски капитал, а добра је и ликвидност банкарског сектора – сви релевантни показатељи и даље бележе двоструко веће вредности од минимално прописаних.
Такође, побољшан је квалитет кредитног портфолија банкарског сектора – учешће проблематичних кредита је на историјском минимуму од 2,69 одсто.
НБС је усвојила прописе из надлежности НБС којима ће се омогућити спровођење државног програма стамбених кредита за младе.
„Мере којима су привремено ограничене каматне стопе на стамбене кредите дале су одличне резултате. Одобрено је преко 13.400 стамбених кредита у износу од скоро 900 милиона евра, а учешће проблематичних стамбених кредита додатно је снижено на 1,43 одсто (новембар 2024. године). Преко 5.200 физичких лица у укупном износу од 4,5 милијарди динара искористило је олакшицу у виду реструктурирања готовинских, потрошачких и сличних кредита на рокове отплате три године дуже од редовног режима, што је помогло да се смањи оптерећеност њихових буџета“, кажу у НБС.
Репрограмирано је 5,57 милијарди динара кредита регистрованим пољопривредним газдинствима и лицима која се баве откупом и складиштењем воћа у хладњачама.
Привременом мером која се односи на одобравање потрошачких кредита рочности до две године у износу до 90.000 динара физичким лицима се и у 2024. години омогућавала брза, ефикасна и једноставна кредитна процедура.
У прва три тромесечја 2024. године капитал је повећан за 6,4 одсто, билансна сума за 8,6 одсто (на 417,1 милијарду динара), техничке резерве за 8%, а укупна премија осигурања за 14,7% међугодишње (на 132,6 милијарди динара).
Република Србија је, како је наведено, са своје стране урадила све што је било неопходно за испуњење свих формалних критеријума за придруживање Јединственом подручју за плаћање у еврима (СЕПА).
Усвојени су неопходни прописи (укључујући и измене и допуне Закона о платним услугама, којим је, између осталог, уведен и концепт отвореног банкарства).
У сарадњи са осталим државним институцијама израђен је нацрт апликације за прикључење СЕПА који је достављен Европској комисији и Европском платном савету на мишљење.
Настављен је развој тржишта платних услуга које у нашој земљи, поред 20 банака, пружају и осам платних институција и седам институција електронског новца.
Седам платних институција, пет институција електронског новца и јавни поштански оператор пружали су платне услуге преко веома распрострањене мреже заступника.
Настављено је и ширење прихватне мреже за услугу „Подигни динаре“, која корисницима омогућава да приликом плаћања на продајним местима подигну готов новац.
„Припремили смо и ‘пакет’ законских предлога за унапређење регулаторног и супервизорског оквира у области банкарских и других финансијских услуга, првенствено с циљем додатне заштите корисника тих услуга и даљег развоја финансијског тржишта који ће, у правом смислу те речи, бити на услузи грађанима и привреди и доприносити економском развоју наше земље: Предлог закона о заштити корисника финансијских услуга – основни циљ је подизање стандарда и боља информисаност у коришћењу банкарских и других финансијских услуга, као и јачање правне сигурности, економске предвидљивости, односно стабилности у погледу положаја корисника финансијских услуга, ограничавањем каматних стопа на кредите – стамбене, потрошачке, готовинске, кредитне картице и прекорачење по рачуну“, кажу у НБС.
Предлог закона о изменама и допунама Закона о банкама – јача се супервизорски механизам Народне банке Србије у оквиру банкарског сектора и унапређује законски оквир за реструктурирање банака образовањем Фонда за реструктурирање банака, којим се обезбеђује додатни степен заштите буџетских и јавних средстава и предупређује да спасавање потенцијалних проблематичних банака падне на терет пореских обвезника.
Предлог закона о изменама и допунама Закона о Народној банци Србије – предложене новине иду у корак са савременим тенденцијама централнобанкарског пословања у домену институционалних поставки и функционалних овлашћења централне банке. Истовремено, врши усклађивање с правним тековинама Европске уније у оквиру Преговарачког поглавља 17 – Економска и монетарна политика, ради јачања самосталности Народне банке Србије у оним деловима који су одређени као један од услова за затварање овог поглавља, наводи се у саопштењу.
Vučić: Za okončanje krvoprolića u Ukrajini potreban racionalni pristup
Преузмите андроид апликацију.
