Тачно у поноћ, 1. јануара 2024.године, по Грегоријанском календару, можете слободно да честитате и срећну нову 7532. годину! Није грешка, добро сте прочитали, 1. јануара Срби су ушли у “далеку” 7532. годину. Нова 7532. наступила је по српском, односно старословенском календару кога су се држали наши преци (Словени).
Стари словени су се за Нову годину присећали својих богова, а календар се рачунао од момента када су свет створили богови: Перун, Сварог, Стрибог, Црнобог, Триглав, Дајбог, Јаровид, Световид, Морана, Весна и Мокоша.
По овом календару Косовски бој догодио се 6897. године, а Законик цара Душана донесен је 6857. године.
Стара имена месеца у Старословенском календару
Називи словенских месеци на најједноставнији начин описују природу тог месеца у зависности од предела који су насељавали , па је тако:
Јануар – љути или коложег јер су ложена дрва због хладноће
Фебруар – вељача или сечко јер се због хладноће секла шума
Март – межник или дерикожа јер је у то време, пред крај зиме, већ понестајало хране па су се убијале и драле животиње
Април – бокогреј или лежитрава јер је сунце јаче грејало и могло се лежати на трави.
Мај – сухи или цветањ јер у то време биљке почињу да цветају
Јун – протаљник или трешњар јер сазревају трешње и друго воће.
Јули – летник или жетвар зато што је тада било право време за жетву.
Август – жарки или гумник зато што се тада жетва преносила на гумно где се вршило жито.
Септембар – груден или гроздобер због бербе грождја.
Октобар – грљазник или шумопад (листопад) због лишћа које је почињало да опада.
Новембар – студени због хладног времена
Децембар – снежањ или коледар и означавао је време снега и народни ритуал за дочек нове године.
Дани у недељи
Врло је веровато да су Словени, пре него што су дошли на Балкан и примили хришћанство, имали и своје називе за дане у недељи и да је њихова недеља имала шест дана и то пет радних и један нерадни дан.
Недеља је била дан када се не ради,“не дела“
Понедељак је био дан после недеље “по недељи“, први дан
Уторак је био „втори“дан, други дан
Среда је средина недеље, средњи дан
Четвртак је био четврти дан
Петак је пети дан.
Субота је шести дан, односно седми, ако рачунамо и недељу.
Словени почињу да помињу овај дан тек са преласком у хришћанство и има више теорија о овом дану. Једна од теорија је и да је ово безимени дан јер нема словенско порекло већ потиче из асиријског језика, одакле су га преузели и Јевреји.
Овај безимени дан је посвећен опасном божанству чије се име не сме помињати да се не би призвало зло и посвећен је мртвима.
Стари Словени су веровали у живот после смрти. Они су сматрали да се свако радја под једном звездом и да после смрти одлази на неку од тих звезда а то место на небу на коме бораве душе умрлих они су називали Ириј.
Словенска астрологија је слична осталим астролошким системима и одредјеним планетама и сазвежђима одговарају одредјени богови.
Словенска година је почињала пролећном равнодневницом, односно првим Белојаром који одговара зодијачком пољу Овна.
Лада, богиња љубави која по својим особинама одговара римској Венери, везана је за сазвежје Бика.
Купало одговара Близанцима
Кришњи одговара сазвежју Рака
Дажбог (који је код словена божанство сунца) одговара Лаву
Маја Златогорка одговара Девици
Велес одговара Ваги
Перун који је повезан са планетом Марс одговара Шкорпији
Китоврас одговара Стрелцу
Колед одговара Јарцу
Да ови називи имају везе са народним обичајима, потврдјује и чињеница да се и данас у многим селима око Божића слави Коледо и певају коледарске песме.
Detaljno radno vreme prodavnica i ustanova u Novom Sadu za novogodišnje i božićne praznike
Преузмите андроид апликацију.
