Српска православна црква данас прославља можда и најпознатијег свеца међу светима. У питњу је Свети Сава, а разлог због кога највише људи, били атеисти или верници, знају о коме се ради док рецимо за неке остале свеце не знају, јесте то што се прославља као школска слава од давне 1840. године.
Када смо, као клинци, први пут прошетали школским ходницима на паноима смо могли да приметимо уметничке приказе неког дугобрадог човека који су били насликани од стране старијих генерација, а чим је првог пута на календару дошао 27. јануар сазнали смо ко је он и упознали се са ликом и делом најзаслужнијег човека за српско просветитељство.
Данашњи датум прослављају све школе у нашој држави, а овој пригоди се посебно радују деца због тога што тог дана нема наставе, али и зато што коначно могу да изведу све оне рецитације, представе и музичке нумере које су вредно увежбавали за традиционалну приредбу.
У црквама се поред богослужења, такође, организује програм намењен родитељима, бакама, декама и свима окупљенима. А песма која се целодневно ори куд год да кренете свакако је химна Светом Сави.
Школе нису одувек имале своју славу!
Да се Свети Сава прославља као школска слава предложио је Атанасије Николић, а црквена и државна власт је то подржала и потписала 1840. године. Ова пракса важила је све до 1945. године када је одлуком нове власти укинута и школе нису прослављале своју славу.
Ипак, 1990. године Свети Сава поново је почео да се прославља од стране просветних радника и то раскошније и радосније него икада раније.
Ко је био Свети Сава?
Право име Светог Саве заправо је Растко Немањић. Он је рођен 1169. године, а са 15 година му је већ био поверен део државе којим је требао да влада. Међутим, овај младић није имао тенденције ка моћи, већ ка Богу и небу.
Растко се одрекао престола и свега што му је припадало по рођењу и отишао на Свету Гору, где је касније, заједно са својим оцем, основао манастир Хиландар, а онда и 14 других манастира.
Године 1219. бива устоличен за епископа, а тиме је утемељена и самостална Српска православна црква.
Управо овај велики светитељ аутор је типика по којем се монаси и дан данас владају. Међутим поред писања типика, житија свога оца и других дела његова највећа улога била је у описмењавању нашег народа.
Због велике жеље да народ престане бити неук, постао је зачетник српске средњовековне књижевности.
Живео је до 1235. године када је након свог ходочашћа у Јерусалим, преминуо у Трнову у Бугарској. Његове мошти су 1237. године пренешене и сахрањене у манастиру Милешева, да би их 1594. године Синан Паша спалио на Врачару.
Управо на том месту данас се налази највелелепнији храм у Србији посвећен великом Светом Сави!
Sve što niste znali o nasilnom pokatoličavanju Srba u NDH (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
