Бојан Станић из Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије (ПКС) рекао је да је потписани Споразум о слободној трговини са Кином прилика за Србију, имајући у виду да Кина има тако потписаних споразума са „двадесетак“ држава.
Он је за Танјуг рекао да, када се говори о привреди Србије, то је једна прилика, али носи и одређене ризике.
Он је за Танјуг рекао да, када се говори о привреди Србије, то је једна прилика, али носи и одређене ризике.
„Влада Републике Србије, која је и била иницијатор овог споразума, успела је да смекша ту иницијалну позицију Кине, која је говорила о томе да 95 одсто свих производа који су предмет трговине треба одмах да буду либерализовани, а пет одсто да буду изузети од тога. Влада је успела да то спусти на 10 одсто, да буде изузето од либерализације“, рекао је Станић.
Он је резервисаност према оваквим уговорима објаснио примером са споразумом о слободној трговини који Србија има потписан са Турском, која је иначе нето увозник, а тај споразум је повећао дефицит у размени са том земљом.
„А са друге стране Кина је велики, огроман нето извозник и тешко је имати суфицит у размени са Кином. Од земаља које имају суфицит у размени са Кином чини ми се да су само Швајцарска и Аустралија, од 193 земље у свету“, рекао је Станић.
Он истиче то што је влада постигла одређене мере заштите домаће привреде, уколико би нагло почео да расте увоз из Кине, тиме што би се, уколико би се показало да то угрожава домаћу производњу, могло вратити на царинске стопе за те одређене артикле или групе производа, на ниво као што је било пре потписивања споразума.
Станић је подсетио да је овим споразумом обухваћено 10.400 производа а око 1.000 производа су изузети, за које ће остати царине, пре свега из пољопривредне делатности и индустрије, које су од стратешког значаја за земљу.
„Са друге стране, око 60 процената, дакле неких 6.000, биће одмах либерализовано ступањем на снагу. А тих 3.500 производа ће остати да се фазно либерализује у периоду пред нама од пет, 10, 15 година“, рекао је Станић.
Он је навео да Србија у Кину највише извози базне метале, бакар, концетрате бакра и полупроизводе од бакра, а што се тиче извоза пољопривредних производа на кинеско тржиште, Станић сматра да смо ми неконкурентни на том тржишту, због велике географске дистанце, мале економије обима и значајних царина.
Станић је набројао смрзнуто месо, говедину, овчетину, свињетину, живинско месо и одређене врсте расхлађеног и смрзнутог воћа као неке од артикала који ће се штитити царинама и даље.
„Одређени текстилни производи, дувански производи, разне врсте кондитора, храна за бебе, на пример. То је када говоримо о пољопривредним производима. Када говоримо о индустријским производима, онда би ту били одређени полупроизводи од обојених метала и један део текстила. Свакако ту би биле и одређене групе производа у области уређаја, апаратуре“, навео је Станић.
Говорећи о српском извозу на кинеско тржиште, он је рекао да је по проценама око 500 милиона Кинеза средња класа, која има значајну куповну моћ, а просек БДП-а по глави становника Кине је благо изнад српског.
Упитан да прокоментарише то што је председник Србије Александар Вучић рекао да ће наредне године посетити више афричких земаља, Станић је оценио да је у питању потреба диверсификације спољне трговине.
„Када говоримо о афричком тржишту, оно је брзо растуће. Било је организовано неколико тих делегација, политичко-пословних, које су ишле доле у Анголу, Кенију, Египат, управо да би се створио додатни простор за наш извоз, да не би превише, иако смо ми доминантно оријентирани на европско, да не би превише зависили од тог тржишта, које може у одређеним сегментима да се промени“, рекао је Станић и додао да су у питању многољудне земље где није тешко бити конкурентан, јер оне саме имају ограничену сопствену производњу.
Станић је навео да се на афричка тржишта, поред робе, могу извозити и одређени грађевински радови, а како многе од тих земаља улазе у дигитализацију то може да буде прилика и за српске информатичаре.
Мали: Споразум о слободној трговини са Кином за 10.412 производа из Србије
Преузмите андроид апликацију.
