Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар-април износила је 23.632,9 милиона долара (23,6 милијарди), што је мање за 0,3 одсто у односу на исти период претходне године, а изражена у еврима 21.944,7 милиона евра (21,9 милијарди), што је више за 3,3 одсто, објавио је данас Републички завод за статистику.
Земље чланице Европске уније чине 59,7 одсто укупне размене.
Главни спољнотрговински партнер је појединачно била Немачка са вредношћу извоза: 1.515,7 милиона долара (1,51 милијарда долара), а изражено у еврма 1.407,1 милиона евра и увоза од 1.673,6 милиона евра и 1.552,7 милиона евра.
Када је реч о извозу главни партнери су, после Немачке, БиХ, Италија, Мађарска и Румунија, а код увоза Кина, Русија, Италија и Турска.
Извезено је укупно робе у вредности од 10.399,9 милиона, што је раст од 9,2 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено је робе у вредности од 13.233,0 милиона долара, што је за 6,7 одсто мање него у истом периоду претходне године.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 9.657,7 милиона, што је раст од 13,1 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Увоз робе имао је вредност од 12.287,0 милиона, што представља смањење од 3,3 одсто у односу на исти период прошле године.
Дефицит износи 2.833,1 милиона долара, што чини смањење од 39,1 одсто у односу на исти период претходне године.
Изражен у еврима, дефицит износи 2.629,3 милиона, што је смањење од 36,9 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом је 78,6 одсто и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 67,2 одсто.
Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (32,5 одсто), следи Београдски регион (24,1 одсто), Регион Шумадије и Западне Србије (20,5 одсто), Регион Јужне и Источне Србије (19,4 одсто), а око 3,5 одсто извоза је неразврстано по територијама.
Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (41,7 одсто), следе Регион Војводине (35,0 одсто), Регион Шумадије и Западне Србије (12,7 одсто), Регион Јужне и Источне Србије (8,2 одсто), а око 2,4 одсто увоза није разврстано по територијама.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију, 63,7 одсто (6629,1 мил. долара), следе роба за широку потрошњу, 24,8 одсто (2575,6) и опрема, 11,5 одсто (1194,9).
Некласификована роба по намени износи 0,0 одсто (0,3 мил. долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију, 58,5 одсто (7745,3 мил. долара), следе роба за широку потрошњу, 18,7 одсто (2478,7), и опрема, 10,9 одсто (1440,2).
Некласификована роба по намени износи 11,9 одсто (1.568,8 мил. долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини.
После земаља чланица ЕУ, наш други по важности партнер јесу земље ЦЕФТА, са којима имамо суфицит у размени од 899,7 милиона долара, који је резултат углавном извоза: електричне енергије, житарица и производа од њих, гвожђа и челика, пића и електричних машина и апарата.
Извоз Србије износи 1526,1 а увоз 626,4 милиона долара за посматрани период. Покривеност увоза извозом је 243,6 одсто.
Изражено у еврима, извоз износи 1417,1 а увоз 582,4 милиона евра (суфицит је 834,7 милиона евра, а покривеност увоза извозом 243,3 одсто).
Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења: Црном Гором (извозе се електрична енергија и лекови за малопродају, а увозе се највише електрична енергија и сушено месо), Босном и Херцеговином (извозе се највише електрична енергија и гасна уља, а увози се електрична енергија и кокс и полукокс од каменог угља) и Северном Македонијом (извоз електричне енергије и електричних проводника, а увози се највише електрична енергија и катализатори на носачу).
Од осталих земаља истиче се и суфицит са Румунијом, Словачком, Хрватском, Шведском, Мађарском, Чешком, Великом Британијом, Бугарском, Молдавијом.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова).
Следи дефицит са: Руском Федерацијом, Турском, Ираком, Италијом, Немачком, Белгијом, Холандијом, Аустријом, Пољском, Индијом, Данском, Грчком, Шпанијом, Републиком Корејом, Француском, Словенијом, Швајцарском…
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), извоз првих пет одсека чини 36,0 одсто укупног извоза.
Увоз првих пет одсека чини 25,3 одсто укупног увоза.
Одсек неразврстана роба, у који се укључује и роба на царинском складишту и у слободној зони, има учешће у укупном увозу 12,0 одсто.
У априлу 2023. године је извезено је робе у вредности од 2.565,8 милиона долара, што чини повећање од 5,9 одсто у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 3.127,1 милиона долара, што је смањење од 14,6 одсто у односу на исти месец претходне године.
Изражено у еврима извезено је робе у вредности од 2.345,4 милиона евра, што чини повећање од 5,6 одсто у односу на исти месец претходне године.
Увоз је износио 2.857,2 милиона евра, што је смањење од 14,8 одсто у односу на исти месец претходне године.
Рачунато у доларима, десезонирани индекс април 2023/март 2023. године показује пад извоза за 1,1 одсто и пад увоза за 3,1 одсто.
Рачунато у еврима, десезонирани индекс април 2023/март 2023. године показује раст извоза за 1,6 одсто и пад увоза за 3,9 одсто.
Према Номенклатури статистике спољне трговине (НШТ) за месец април, на листи првих пет производа у извозу, прво место заузима извоз електричне енергије (205 милиона долара), друго место припада извозу сетова проводника за авионе, возила и бродове (147 милиона долара), на трећем месту је извоз руде бакра и концентрата, са 109 милиона долара.
Следи извоз нових спољних гума за аутомобиле, са 56 милиона долара, последње место припада извозу делова и прибор за моторна возила са 48 милиона долара.
Листа првих пет производа у увозу показује да је природни гас (140 милиона долара) наш први увозни производ, други по значају је увоз сирове нафте (121 милиона долара), на трећем месту листе је увоз електричне енергије (82 милиона долара).
Следи увоз лекова за малопродају (77 милиона долара), а последње место заузима увоз лигнита са 38 милиона долара.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu veća za 0,4 odsto nego u aprilu 2022
Преузмите андроид апликацију.
