Укупна спољнотрговинска робна размена Србије у периоду јануар – децембар 2024. била је око 68,189 милијарди евра, што је за 4,1 одсто више него у истом периоду претходне године, објавио је данас Републички завод за статистику (РЗС).
Према подацима РЗС, трговинска размена у доларима у том периоду у 2024. години порасла је за 4,3 одсто у односу на 2023. и износи око 73,831 милијарди.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од око 29,162 милијарди евра што чини раст од 1,8 одсто у поређењу са истим периодом претходне године, док је увоз робе имао је вредност од око 39,027 милијарди евра што представља повећање од 5,9 процената у односу на исти период 2023.
Извоз робе, изражен у доларима, током 2024. године вредео је око 31,586 милијарди што чини раст од 2,1 одсто у односу на претходну годину, док је увезено робе у вредности од око 42,245 милијарди долара, што је за шест одсто више.
Дефицит Србије изражен у доларима износи 10,659 милијарди што чини повећање од 19,8 одсто у односу на 2023, док изражен у еврима дефицит у 2024. износи око 9,865 милијарди, што је повећање од 19,9 процената у поређењу са претходном годином.
Покривеност увоза извозом у 2024. је 74,8 одсто и мања је од покривености у периоду јануар-децембар 2023, када је износила 77,7 процента.
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини, а земље чланице ЕУ чине 58,3 одсто укупне размене.
Главни спољнотрговински партнери Србије по питању извоза били су Немачка, Босна и Херцеговина, Кина, Италија и Румунија, док су главни партнери када је реч о увозу Кина, Немачка Италија, Турска и Мађарска.
Наш други по важности партнер јесу земље ЦЕФТА, са којима имамо суфицит у размени од 3,063 милијарди долара, који је резултат углавном извоза: житарица и производа од њих, пића, нафте и нафтних деривата, електричне енергије и друмских возила.
Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења и то са Црном Гором (извозе се електрична енергија и лекови за малопродају, а увозе се највише електрична енергија и сушено месо), БиХ (извозе се највише гасна уља и моторни бензин, а увози се електрична енергија и лигнит), као и Северном Македонијом (извоз електричне енергије и електричних проводника, а увози се највише електрична енергија и катализатори на носачу).
Од осталих земаља истиче се и суфицит са Румунијом, Бугарском, Словачком, Чешком, Шведском, Хрватском, Великом Британијом и Молдавијом.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова), потом следи дефицит са Италијом, Турском, Немачком, Ираком, Пољском, Казахстаном, Холандијом, Белгијом, Руском Федерацијом, Азербејџаном, Шпанијом, Аустријом, Швајцарском, Мађарском, Словенијом, Француском, Данском, Грчком и другим.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), извоз првих пет одсека чини 33,7 одсто укупног извоза.
Увоз првих пет одсека чини 25,8 одсто укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се укључује и роба на царинском складишту и у слободној зони, има учешће у укупном увозу 12,8 одсто.
У децембру 2024. године је извезено робе у вредности од 2,352 милијарди долара, што чини смањење од 1,7 одсто у односу на исти месец претходне године, док је увоз износио 3,693 милијарди долара, што је повећање од 3,6 процената у односу на исти месец претходне године.
Изражено у еврима, извезено је робе у вредности од 2,239 милијарди, што чини повећање од 2,1 процената у односу на исти месец 2023, а увоз је износио 3,52 милијарди евра, што је повећање од 7,8 одсто у односу на исти месец претходне године.
Рачунато у доларима, десезонирани индекс децембар 2024 / новембар 2024 показује пад извоза за 2,4 одсто и пад увоза за 3,3 процената.
Рачунато у еврима, десезонирани индекс у периоду децембар 2024/ новембар 2024 показује раст извоза за 0,5 одсто и пад увоза за 0,3 процента.
Подаци РЗС показују и да на листи првих пет производа у извозу, прво место заузима извоз руде бакра и концентрата (98 мил. долара), друго место припада извозу електричне енергије (96 мил. долара), на трећем месту је извоз сетова проводника за авионе, возила и бродове са 93 милиона долара, потом следи извоз рафинисаног бакра са 88 милиона долара, а последње место припада извозу препарата (прање и чишћење) за малопродају са 42 милиона долара.
Листа првих пет производа у увозу показује да је природни гас (154 мил. долара) наш први увозни производ, други по значају је увоз сирове нафте (151 мил. долара), а на трећем месту листе је увоз лекова за малопродају (110 мил. долара), следи увоз електричне енергије (107 мил. долара) док последње место заузима увоз делова и прибор за моторна возила са 34 милиона долара.
РЗС од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).
Tajani: Stabilna Srbija znači stabilan region, važno da se pokrene dijalog
Преузмите андроид апликацију.
