Почетна > Бизнис
Бизнис

Спољнотрговинска размена у јулу око 39,42 милијарди евра

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије у периоду јануар – јул 2024. била је око 39,42 милијарди евра, што је за 2,8 одсто више него у истом периоду претходне године, објавио је данас Републички завод за статистику (РЗС).
Фото: PrtSc/CEFTA/Youtube

Према подацима РЗС, трговинска размена у доларима у том периоду повећана је за 2,6 одсто и износи око 42,64 милијарди.

Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од око 17,1 милијарди евра, што чини раст од 1,3 одсто у поређењу са истим периодом претходне године, док је увоз робе имао вредност од око 22,32 милијарде евра, што представља повећање од четири процената у односу на исти период прошле године.

Извоз робе, изражен у доларима, вредео је близу 18,5 милијарди, што чини раст од 1,1 одсто у односу на исти период претходне године, док је увезено робе у вредности од око 24,15 милијарди долара, што је за 3,8 одсто више него у истом периоду претходне године.

Дефицит Србије изражен у доларима износи 5,652 милијарди, што је повећање од 13,8 одсто у односу на исти период претходне године, док изражен у еврима дефицит износи око 5, 225 милијарди, што је повећање од 14,2 процената у поређењу са истим периодом претходне године.

Покривеност увоза извозом је 76,6 одсто и мања је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 78,6 процената.

Главни спољнотрговински партнери Србије по питању извоза били су Немачка, Босна и Херцеговина, Италија, Кина и Мађарска, док су главни партнери када је реч о увозу Немачка, Кина, Италија, Турска и Мађарска.

Други по важности партнер Србије су земље ЦЕФТА, са којима имамо суфицит у размени од 1,816 милијарди долара, који је резултат углавном извоза житарица и производа од њих, пића, друмских возила, нафте и нафтних деривата и електричне енергије.

Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења и то Црном Гором (извозе се електрична енергија и лекови за малопродају, а увозе се највише електрична енергија и сушено месо), БиХ (извозе се највише гасна уља и моторни бензин, а увози се електрична енергија и лигнит), као и Северном Македонијом (извоз електричне енергије и електричних проводника, а увози се највише електрична енергија и катализатори на носачу).

Суфицит је забележен и са Румунијом, Словачком, Бугарском, Чешком, Хрватском, Шведском.

Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова), потом следи дефицит са Турском, Италијом, Немачком, Руском Федерацијом, Пољском, Казахстаном, Холандијом, Белгијом, Азербејџаном, Шпанијом, Мађарском, Словенијом, Француском, Швајцарском, Аустријом, Корејом, Грчком, Данском и САД.
У јулу 2024. године извезено је робе у вредности од 2,667 милијарди долара, што чини повећање од 5,6 одсто у односу на исти месец претходне године, док је увоз износио 3,737 милијарди долара, што је повећање од 20,3 процената у односу на исти месец претходне године.

Изражено у еврима, извезено је робе у вредности од 2,465 милијарди, што чини повећање од 7,5 процената у односу на исти месец претходне године, а увоз је износио 3,453 милијарде евра, што је повећање од 22,6 одсто у односу на исти месец претходне године.

Рачунато у доларима, десезонирани индекс јул 2024/јун 2024 показује пад извоза за 0,8 одсто и пад увоза за 3,2 процената.

Рачунато у еврима, десезонирани индекс у периоду јул 2024/јун 2024 показује пад извоза за 0,7 одсто и раст увоза за 1,4 процента.

Подаци РЗС показују и да на листи првих пет производа у извозу прво место заузима извоз сетова проводника за авионе, возила и бродове (130 милиона долара), друго место припада извозу рафинисаног бакра (112 мил. долара), на трећем месту је извоз руде бакра и концентрата са 85 мил. долара, а следи извоз електричне енергије са 49 мил. долара, док последње место припада извозу нових спољних гума за аутомобиле са 48 мил. долара.

Листа првих пет производа у увозу показује да је сирова нафта (221 мил. долара) наш први увозни производ, други по значају је увоз лекова за малопродају (98 мил. долара), на трећем месту листе је увоз руде бакра и концентрата (61 мил. долара), затим увоз електричне енергије (57 мил. долара),а последње место заузима увоз генераторских агрегата са 51 мил. долара.

Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).

Dizel jeftiniji za dinar, a benzin za dva dinara

Преузмите андроид апликацију.