Спиридон Гопчевић, псеудоним Лео Бренер (Трст, 9. јул 1855 — Берлин, 1937), српски новинар, историчар, пустолов, астроном и писац. Кратер Бренер на Месецу пречника 97 км добио је по њему име.
Потиче из српске бродовласничке бокељске породице, која се доселила у Трст у време када је Беч био духовни центар Срба. Рано је остао без оца. Били су из бокељског места Поди. Гопчевић је породица „црногорска“ која је од стране „венецијанаца“ у 17. веку на степен грофства „узвишена“.
Ту се код тршћанског милионера, грофа Гопчевића у Трсту у гостима радо бавио и велики Његош, његов сродник. Новосадски часопис „Даница“ је објавио Његошеву песму под називом „Пировање“, за коју стоји у напомени да је настала „У Тријесту, 7. декембрија 1850. код г. Спиридона Гопчевића“. Спиро је рођен је у лето 1855. године у „Гопчевића палати“ на Великом каналу у Трсту. Отац Спиридон био је „први“ трговац (великокупац) у Трсту, а мајка Лујза родом Еманова била је Бечлијка.
Основну школу завршио је у Трсту, гимназију у Мелку у Аустрији, а трговачку академију и конзерваториј у Бечу. Приватно је изучио и многе друге науке. Живот је провео као ратни извештач и новинар са балканских ратишта. Био је добровољац током Босанско-херцеговачкога устанка 1875, а и у црногорско-турском рату 1876, када се посвађао са кнезом Николом Петровићем. Извештаје са ратишта објављивао је на немачком језику.
Био је и дописник из Старе Србије, где је пратио рад Призренске лиге и њено супростављање одлукама Берлинскога конгреса. Извештавао је 1882, и о устанку у Боки Которској и египатској кризи. Током 1885. извештавао је о српско-бугарском рату.
За српску владу је написао дело о етнографским односима у Старој Србији и Македонији и направио етнографску карту тих подручја након великога низа путовања кроз Бугарску и Македонију 1888.
Био је у српској дипломатској служби. Између осталог рад Спиридона Гопчевића по Јужној Србији и Македонији тек сада долази до изражаја те му се придаје велики значај.
Детаљно описује становништво тог подручја од Скопља до Солуна, те од Приштине до Верије, обичаје српског народа у том подручју, разговоре са локалним становништвом, исповести Срба и Цинцара те исламизацију, појелињење тј. хеленизацију, бугаризацију и албанизацију истих, а пре свега уз помоћ Сионских ‘ћери, организације која је финансирана споља.
Исто тако описује и бугаризацију тј. отварање бугарских гимназија за „описмењавање” српског становништва, одрицање од слављења крсних слава и сл.
Најзначајније дело из ове тематике је „Стара Србија и Македонија“.
Иако у Трсту, Спиридону је увек било блиско српство, Црна Гора и Србија, а његова је породица била велики добротвор српског народа, те га је помагала у устанцима. Спиридон је говорио 14 језика, живео је на свим меридијанима, па и у Сан Франциску.
Новинарство је напустио 1893. и почео је да се бави астрономијом. Био је ожењен аустријском племкињом, те уз подршку њене породице, али и аустријске владе отвара опсерваторију на острву Мали Лошињ коју назива по њој Манора. Под псеудонимом „Лео Бренер“ објављује мноштво опажања Меркура, Венере, Марса, Јупитера те Сатурна. Објављивао је запажене радове. Као признање за обиман посао један кратер на Месецу добија име по њему Лео Бренер.
Преузмите андроид апликацију.
