Практичност, брзина и смањење трошкова. Све је ово требало да донесе самоуслужна каса, а иако би се наизглед помислило да се ради о олакшавању куповине муштеријама, много рационалније објашњење било би да су се трговци надали уштеди која ће уместо десетак плаћених радника резултирати само једним који надгледа рад самоуслужних каса и купце.
Купци ипак и даље стрпљиво стоје у редовима испред обичне касе где их најчешће са „Комшија“ ословљава људско биће без обзира на то што се можда никад нису срели, нити живе на раздаљини коју би неко разуман могао назвати комшилуком.
Да ли топла људска душа која пружа чашицу разговора или неповерење према технологији која нам строгим гласом поручује где да ставимо купљене производе и пита колико кеса нам је потребно, у сваком случају, самоуслужне касе доживеле су колосални неуспех.
И не, не ради се само о Србији, где би се неповерење према самоуслужној каси могло објаснити различитим спектром теорија.
Самоуслужне касе нису испуниле свој смисао ни широм света, а нарочито у земљама где су први пут уведене и из којих су кренуле да освајају наше продавнице како би традиционално „Здраво комшија“ замениле са „Молимо скенирајте ваше производе“.
Такве тврдње преноси и Би-Би-Си, а овом случају нема неког претераног разлога да им не верујемо, будући да не пишу о Србима или рату у Украјини.
„Није испоручено ништа од оног што је обећано. Маркети су самонаплату видели као нешто ново што ће им смањити трошкове, уколико само заведу купце новом технологијом. Међутим, показало се да то људи не желе и треба им помоћ чак и када користе самоуслужне касе. На крају, трговачки ланци не да штеде, већ губе новац“, каже Кристофер Ендрјус, ванредни професор и водитељ одсека за социологију на Универзитету Дру у САД, пренео је Би-Би-Си.
Ukoliko prodajete automobil, stručnjaci preporučuju da sačekate proleće
Преузмите андроид апликацију.
