Почетна > Бизнис
Бизнис

Шпански винари у Београду на семинару поделили искуства како бити најбољи на свету

Стручни семинар „Иновације и сарадња Србије и Шпаније у виноградарско-винарском сектору – од ДНК истраживања до глобалних изазова“, одржан данас у Београду у организацији амабсаде Шпаније, био је прилика да српски винари и виноградари упознају искуства и методе винара, виноградара и енолога из Шпаније која је највећи извозник вина у свету, али и да чују како се долази до најбољих резултата.
Фото: Танјуг/Јадранка Илић

„Шпанија је највећи светски извозник вина када су у питању количине, а уједно је и трећи највећи светски произвођач. Водећа смо земља у свету по укупној површини засада винове лозе – скоро милион хектара. Лидер смо по органском узгоју са 142.100 хектара органских винограда“, рекао је шеф Трговинско-економског одељења Амбасаде Шпаније, Алваро Муњос Камаћо који је данас отворио стручни семинар на којем је учешће узело стотину српских и шпанских пољопривредника, винара и виноградара, као и представника локалних самоуправа у Србији које негују винску и виноградарску традицију.

Предавања представника шпанских компанија реализована и у сарадњи са локалним српским партнерима, биле су прилика да се представе одлике квалитетног садног материјала, решења у погледу биопрехране и биозаштите винове лозе, заштитне мреже и фолије, прскалице и атомизери, као и претећа опрема и инструменти за анализу вина, рекао је Камаћо.

Српски винари и виноградари на семинару могли су да чују и за кораке којима се стиже до најбољих резултата – од ограничења броја чокота до контроле грожђа које улази у производњу, као и за методе којим могу да заштите плод, повећају принос и оптимизују потрошњу ресурса.

„Риоха је један од најпрепознатљивијих винских региона Шпаније одакле долазе нека од најбољих и најпрепознатљивијих светских вина зато су искуства виноградара тог краја која су се могла чути данас драгоцена“, рекао је Камаћо и нагласио да поред економских бенефита у погледу винске производње и енотуризма, вински сектор доприноси и на друштвеном нивоу, као један од кључних фактора за борбу против депопулације, доприносећи развоју руралних подручја.

Камаћо је подсетио да Србија и Шпанија негују изузетне политичке и пријатељске односе, а у погледу економске билателарне сарадње, комерцијална размена бележи деценијски раст тако да је у 2023. години достилга вредност од скоро милијарду евра.

„Србија и Шпанија сарађују у стратешким секторима као што су инфраструктура, транспорт, животна средина и енергија захваљујући споразумима који промовишу заједничке пројекте и трансфер технологије“, рекао је он и навео да тај свеобухватни приступ подстиче не само трговину, вец́ и иновације и одрживи развој у обе привреде.

Подсетио је да је Шпанија имајући у виду важност коју пољопривреда има у економији обе земље, природно део активности усмерила баш на тај сектор.

„Тако поред учешћа на АгроБелгрејд-у и Пољопривредном сајму у Новом Саду, наша Канцеларија трећу годину средином децембра организује семинаре на различите теме из области пољопривреде. Тако смо 2022. говорили о биолошким препаратима за прехрану и заштиту биља, 2023. о технологијама које се примењују након бербе воћа и поврћа, а сада је тема виноградарство и винарство“, подсетио је шеф Трговинско-економског одељења Амбасаде Шпаније.

Скупу су присуствовали државни секретар Министарства науке, технолошког развоја и иновација Вукашин Гроздић, стручњак Научног института за вино и виноградарство Ла Риохе Хавијер Ибањес који је представио економско-друштвену важност и главне одлике винског сектора у Шпанији и Риохи, као и научне пројекте у погледу ДНК истаживања сорти винове лозе.

Тај Институт негује сарадњу и са научницима из Србије, а кроз ту синергију спроведен је пројекат студије о геномској карактеризацији старих сорти винове лозе у Србији, који је присутнима представила Славица Тодић са Пољопривредног факултета.

Перспективу о модерним изазовима виноградарско-винског сектора у Србији и свету, климатским променама, тржишном пласману вина, као и пројекту сарадње Шпаније и Србије на пољу аутохнотних српских сорти представили су гостујући професор Универзитета у Риохи Миодраг Грбић и Ана Вуковић Вимић са Пољопривредног факултета.

Након конференцијског програма семинара, уприлчен је и низ пословних састанака између представника српских и шпанских компанија.

 

Ko su glavni kupci ruskog gasa u EU?

Преузмите андроид апликацију.