Гошћа нове епизоде видео серијала Тањуг Рефлектор била је ауторка Јелена Раденовић која је говорила о свом раду на документарном филму о творцу кекса Плазма Петру Тутовцу (1934-2022).
Раденовић је рекла да је идеју да се сними филм о Тутовцу од његове унуке Ане Милић, и додала да је кекс и даље „у региону најпопуларнији и најпознатији, има невероватан број корисника, невероватно колико је присутан у свакој кући“.
„Имали смо срећу да снимимо интервју с Тутовцем непосредно пред његов одлазак, тако да ћемо у филму о томе како је све то изгледало сазнавати директно до њега“, истакла је Раденовић.
Према њеним речима, поред тога коришћена је огромна породична архива снимана на Супер 8 тракама, „која је јако речита и изузетно филмска“, и показује породична окупљања, купање на мору и прославе.
„У сваком кадру се налази нека храна, и можемо да закључимо да је њима тај моменат дељења и кувања био главни мотив у породици. Одатле вероватно Тутовцу жеља, пошто није патентирао рецепт, да нахрани нацију, да направи нешто што ћевима бити доступно и укусно“, рекла је Раденовић.
Филм је у почетној фази израде, дигитализована је архива и урађен интервју са Тутовцем, али преостало је снимање у Загребу у Крашу, пошто је Тутовац као матурски рад направио још један изузетно популаран кекс „Домаћицу“, додала је ауторка.
Изразивши наду да ће за годину и по дана филм бити пред гледаоцима, Раденовић је рекла да је рад на документарним филмовима дуг.
„Сваки документарни филм се утка у ваш живот, ви буквално живите тај филм неколико година. Пре свега се суочите са изазовом финасирања, али и да зауста истражите тему до краја, да пронађете све важно“, рекла је Раденовић.
Према њеним речима, аутори документарних филмова су само медиј, који покрену неку тему, „а онда се ствари саме намештају, ван контроле долазе информације“, као када су се приликом њеног претходног остварења „Исток река тече“ сцене дешавале испред њих.
Први документарц Раденовић „Куда даље“ говорио је о одласку младих из наше земље, јер је имала страшну потребу да га уради, а „када морате да направите филм знате да сте на добром путу“.
Следећи „Уметност сећања“ говори о споменицима подигнутим после Другог свтетског рата, а настао је захваљујући томе што је Раденовић познавала Миодрага Живковића (1928-2020), аутора споменика на Кадињачи, Тјентишту и у Крагујевцу.
„Било ми је страшно да он оде, а био је у дубокој старости, а да његова прича и сведочење како је било бити уметник у том времену, не забележимо. Од њега је кренуло, а онда смо то проширили и направили причу о споменицима, не смао његовим, него оним најеминентијим из тог периода“, подсетила је Раденовић.
Филм почиње изложбом о југословенским споменицима у Музеју модерне уметности у Њујорку која, сматра Раденовић, „доказује да су споменици веома значајни и да је нама потребно да неко са стране каже да је то значајно да би обратили пажњу“.
Преузмите андроид апликацију.
