Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Смирите нервни систем за 1 минут, мали трик контролише анксизност на састанку или док чекамо у реду

Свесно посматрање је појам којим се описује намерно усмеравање пажње на садашњи тренутак. Помоћу чула и свести настојимо да приметимо наше мисли, осећања, телесне сензације, као и визуелне призоре, звуке и мирисе, без осуђивања или реаговања.
Фото: Pexels/stepkoanna

Верује се да ова техника  ублажава симптоме стреса, а у исто време јача самосвест, јер нам помаже да сагледамо ствари онаквима какве заиста јесу. Сматра се да је свесно посматрање једноставан начин да повратимо одлутале мисли – довољан је један минут, а предност ове технике је што се може примењивати док путујемо на посао, кувамо кафу или чекамо у реду.

Битно је нагласити да свесно посматрање не елиминише анксиозност, већ помаже да боље реагујемо и смањимо симптоме свакодневног стреса.

О чему се у суштини ради?

Ради се о томе да се вратимо у садашњи тренутак и будемо потпуно присутни. Када сте присутни, не размишљате о будућности,и нисте заокупљени прошлим догађајима, потиштени или нерасположени, сматра психотерапеут Арати Пател.

Истраживања сугеришу да редовне праксе пажње, попут активног примећивања, могу да смање степен анксиозности, ојачају емоционалну отпорност и побољшају способност смисленог реаговања, а не само импулсивног одговарања. Заговорници ове праксе тврде да је свесно посматрање истражено и да су студије потврдиле да на овај начин може да се контролише стрес, побољшава емоционална регулација и пажња.

Неки психијатри и психотерапеути користе свесно посматрање уз стандардну терапију, али је важно нагласити да оно не замењује клиничку дијагнозу или медицинско лечење.

Како се примењуе свесно посматрање

И поред тога што ова техника многим особама личи на још једну новотарију из  life coach кухиње, неке особе тврде да им помаже. Пател каже да постоје различити приступи свесном посматрању и предлаже једноставну вежбу:

1. Направите паузу и полако удахните, продужавајући издах.

2. Опажајте три ствари, без етикетирања као добро или лоше.

3. Опажајте два физичка осећаја, на пример да су стопала на поду или да сте ослоњени на столицу.

4. Опажајте један звук, близу или далеко.

Вежба траје мање од минут и најбоље функционише када се редовно практикује. Да бисте је учинили навиком, Пател предлаже да је повежете са постојећим рутинама, као што је чекање да вам се скува кафа, прање руку или прелазак са једног задатка на други. Вежбу можете радити у било којој ситуацији повишеног степена стреса – на састанку или док стојите у реду у банци.

Како на најделотворнији начин спречити мамурлук

Преузмите андроид апликацију.

Ознаке