Словенија од данас преузима председавање Европском унијом, други пут у њеној историји. У наредних шест месеци ова земља ће организовати чак 18 скупова на високом нивоу. На некима би требало да тема буде и интеграција Западног Балкана у Унију.
Словенија ће као главни задатак у другој половини године имати то да усаглашава изгласавање законских пакета Уније који су у плану, да диктира распоред тема и помаже у решавању евентуалних спорова, као што је тренутни између Брисела са једне и Будимпеште и Варшаве, са друге стране.
Такође, у плану су и важне теме које се тичу еколошке и дигиталне будућности Уније, а веома озбиљан задатак за ову алпску земљу биће учествовање у подели распоређене помоћи након пандемије, тешке чак 750 милијарди евра, од чега пет милијарди од те суме иде баш Словенији.
Аналитичари изазове виде и у блискости премијера Јанеза Јанше са традиционалним блоком у Унији, који многи у Бриселу посматрају и као назадни када су у питању људска права. Оно што је најважније, а тиче се Западног Балкана и Србије је да се Словенија чврсто одредила тако да жели да помогне интеграцију региона у Унију.
На то се у Љубљани гледа као на стратешко и безбедносно питање које, како верују, земље чланице које су против проширења не виде. Кажу, имају шест месеци да им промене поглед на то.