Постоје они људи који обележе један део наших живота, а ако је то баш детињство, онда је сећање још интензивније и топлије. Управо једна таква легенда био је Раша Попов, који је рођен да данашњи дан 1933. године у банатском сеоцету Мокрину.
Раша (26. јун 1933 ― 19. април 2017) је био велики уметник. Иза себе је оставио на десетине књига и дела, како за децу тако и за одрасле, а највише га памтимо по својим шалама, пошалицама и песмицама за најмлађе.
Седма манифестација „Дан Раше Попова”
У Рашином родном селу данас ће традиционално бити одржана седма по реду манифестација “Дан Раше Попова” у Дому културе, са почетком у 20 часова.
Као и сваке претходне године, учествоваће бројни пријатељи Рашиног лика и дела, које можете видети у објави испод.
Књижевник, глумац, телевизијски новинар, звезда серије “Форе и фазони” и вечити дечак.
У наставку погледајте како је Рашу Попова одабрао Љубивоје Ршумовић, који му је био велики пријатељ.
Анегдота са Ршумом
Понекад смо, током снимања Фазона и фора, фазоне правили на лицу места.
Пита ме један дечак у емисији “зашто ти Ршуме никада не играш шах са Рашом?”
А ја кажем: “Би ли ти играо шах са неким ко сваки час пипа фигуре, па не игра њима, ко само чека да ти окренеш главу да ти украде неку фигуру, ко гунђа и прича глупости док игра са тобом, па те нервира… Би ли ти играо са таквим човеком шах?”
Не, каже, не бих.
А ја кажем – па неће ни Раша.
Богата биографија легенде
Раша Попов је умро је у Београду у 84. години живота.
Написао је више од 500 телевизијских емисија, од чега више од 200 за децу.
Наступао је у ТВ серијама као приповедач, а неке од најпознатијих су „Радост сазнања“, „Фазони и форе“ – где је играо чувеног Рашу Проналазача, „Варошарије“, „У сну сан“, „Шешир без дна“.
Завршио је Филозофски факултет у Београду. Међутим, иако је више волео историју од књижевност, ипак се определио за књижевност.
Новинарску каријеру је почео у новосадском Дневнику. Био је новинар листа Младост од 1961. до 1964. године, затим новинар Радио Београда до 1967. године. У Телевизији Београд је био до 1995. године. Био је колумниста Политике, где је углавном писао о друштвеним темама.
Попов је био лектор за српскохрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему од 1975. до 1977. године. Главни уредник издавачке куће „Матица српска“ био је од 1983. до 1985. године.
Добитник је Годишње награде Радио Београда 1967. године за серију „Видови фашизма“, као и награде „Доситеј Обрадовић“ за 2015. годину.
Objavljeno uputstvo za podnošenje liste želja na portalu Moja srednja škola
Преузмите андроид апликацију.
