Скупштина Србије завршила је данашњи рад, а прва седница редовног јесењег заседања биће настављена у уторак.
Председница Скупштине Србије Ана Брнабић закључујући вечерас рад рекла је да је то у складу са договором на Колегијуму који је одржан у понедељак и да ће расправа о амандманима на првих осам тачака дневног реда бити настављена у уторак у 10.00 часова.
Посланици су водили обједињену расправу о осам предлога закона које је поднела Влада – Предлогу закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру.
Расправљало се и о Предлогу закона о допунама Закона о извршењу и обезбеђењу, Предлогу закона о информационој безбедности, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о судским таксама, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о посебним поступцима ради реализације међународне специјализоване изложбе EXPO BELGRADE 2027 и Предлогу закона о семену и садном материјалу пољопривредног и украсног биља.
Прва седница редовног јесењег заседања почела је у уторак, 7. октобра, а посланици су одлучили да се обједињена расправа води у три целине – о тачкама 1. до 8, о тачкама 9. до 39. и о тачкама 40. до 48. дневног реда
Седница је настављена постављањем посланичких питања, а шеф посланичке групе ПУПС-а Стефан Кркобабић предложио је формирање мобилних палијативних тимова као мере здравствене заштите за грађане Србије.
Кркобабић је рекао да би сваки већи дом здравља у Србији требало да има бар један такав тим сачињен од лекара опште праксе, интернисте, физиотерапеута и психолога и питао министра Лончара о могућностима да се то реализује.
Посланик Српске напредне странке Милимир Вујадиновић питао је тужилаштво шта је са пријавама против посланика који су у новембру прошле године нападали полицајце испред зграде тужилаштва у Новом Саду директно угрожавајући њихове животе, као и са кривичним пријавама против посланика који су на седници Скупштине Србија 4. марта бацали пиротехничка средства и разне друге предмете, након чега су две народне посланице СНС озбиљно повређене.
Посланик Здраве Србије – Покрета социјалиста Бојан Торбица питао је премијера Ђура Мацута и министра спољних послова Марка Ђурића када ће бити укинуте санкције Белорусији и најавио да ће његова посланичка група покренути иницијативу за то.
Он је рекао да је пети пакет санкција Белорусији био последица миграционих токова и повећаног броја летова из Белорусије ка Турској, због чега је Белорусија, као и њена авио компанија Белавиа, оптужена да је тим летовима организовано превозила мигранте са Блиског истока, као и због хапшења новинара Романа Проташевича и указао да ти разлози више не постоје.
Посланик покрета ”Ми снага народа – проф. др Бранислав Несторовић” Александар Павић, упитао је да ли ће Србија током председавања Русије Саветом безбедности УН поставити питање о понашању Турске која наоружава Приштину и крши Резолуцију 1244 СБ УН.
Павић је упитао и да ли ће држава поново затражити повратак снага безбедности Србије на Косово и Метохију, на шта има право по Резолуцији 1244.
Он је такође премијеру проф. др Ђури Мацуту поставио питање о стању у електроенергетском сектору Србије пред предстојећу зиму, наводећи да је велика потрошња струје при спољним температурама од 15 степени Целзијуса.
Посланик ”Србија центра” (СРЦЕ) Слободан Петровић питао је министра здравља Златибора Лончара ко сноси одговорност за, како тврди, вишегодишње кашњење Правилника о начину и организацији рада хитне медицинске помоћи и да ли нови Правилник укида праксу из протеклих година да пацијент са истим симптомима у једном граду добије излазак Хитне помоћи, а у другом не.
Он је такође питао министра унутрашњих послова Ивицу Дачића и министра здравља Златибора Лончара да ли је 23. септембра полиција извршила претрес просторија Завода за ургентну медицину Београд, где је, наводно, пронађена већа количина недозвољене супстанце за коју се сумња да је кокаин.
Посланик Зелено-левог фронта Богдан Радовановић питао је министарку заштите животне средину Сару Павков да ли се бави питањима депонија Голо брдо у Новом Пазару, регионалне депоније Дубоко, као и питањима краљевачке депоније и депоније у Винчи, док је посланик Народног покрета Србије Снежана Ракић поставила питање за Министарство здравља како је могуће да у 36 зајечарских села има само један гинеколог, у Сремским Карловцима само један и у Темерину један.
Након посланичких питања посланици су наставили обједињену расправу о првих осам тачака дневног реда од укупно 48 тачака.
Представници посланичких група наставили су расправу о предложеним законима, међу којима су Предлог закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, измене Закона о извршењу и обезбеђењу, измене Закона о планирању и изградњи, Закона о државном премеру и катастру, као и о посебним условима за реализацију изложбе Експо 2027.
Скупштина Србије наставила седницу расправом о амандманима
Скупштина Србије наставила је рад нешто после 15 часова, расправом о око 290 амандманима на предложена законска решења.
Пре једносатне паузе посланици су завршили обједињену расправу о првих осам од укупно 48 тачака дневног реда прве седнице редовног јесењег заседања.
Посланици су водили обједињену расправу о осам предлога закона које је поднела Влада – Предлогу закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру, Предлогу закона о допунама Закона о извршењу и обезбеђењу, Предлогу закона о информационој безбедности, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о судским таксама, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о посебним поступцима ради реализације међународне специјализоване изложбе ЕXПО БЕЛГРАДЕ 2027 и Предлогу закона о семену и садном материјалу пољопривредног и украсног биља.
Прва седница редовног јесењег заседања почела је у уторак, 7. октобра, а посланици су одлучили да се обједињена расправа води у три целине – о тачкама 1. до 8, о тачкама 9. до 39. и о тачкама 40. до 48. дневног реда.
Скупштина завршила обједињену расправу о првих 8 тачака, једносатна пауза
Скупштина Србије завршила је нешто пре 14 часова обједињену расправу о првих осам од укупно 48 тачака дневног реда прве седнице редовног јесењег заседања, а председница Скупштине Ана Брнабић одредила је једносатну паузу.
После паузе, посланици ће расправљати по амандманима на предложене законе којих има око 290, а потом се очекује гласање о првих осам тачака дневног реда.
Посланици су водили обједињену расправу о осам предлога закона које је поднела Влада – Предлогу закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру, Предлогу закона о допунама Закона о извршењу и обезбеђењу, Предлогу закона о информационој безбедности, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о судским таксама, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о посебним поступцима ради реализације међународне специјализоване изложбе ЕXПО БЕЛГРАДЕ 2027 и Предлогу закона о семену и садном материјалу пољопривредног и украсног биља.
И данас су посланици владајуће коалиције подржали предложене законе, док су посланици опозиције изнели критике на та законска решења.
Прва седница редовног јесењег заседања почела је у уторак, 7. октобра, а посланици су одлучили да се обједињена расправа води у три целине – о тачкама 1. до 8, о тачкама 9. до 39. и о тачкама 40. до 48. дневног реда.
Посланици власти подржавају предложене законе, опозиција критикује предлоге
И даље траје обједињена расправа о првих осам тачака дневног реда, а током расправе посланици владајуће коалиције подржавају те законске предлоге, док их посланици опозиције критикују.
Посланик СНС-а Драган Јовановић је, говорећи о Предлогу закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретности, истакао да тај закон подразумева брз и ефикасан начин легализације.
“То би ишло путем е-апликација, најсличније је е-Аграгу, пријављиваће се објекти преко Агенције за просторно планирање”, рекао је Јовановић.
Посланик посланички групе “Александар Вучић – Србија не сме да стане” Верољуб Арсић је, говорећи о изменама Закона о извршењу и обезбеђењу, истакао да сада имамо закон који ограничава права и рад јавних извршитеља.
“Не да би се онемогућила наплата неког дуговања, јер свако дуговање мора да се наплати, него да се ограничи само воља приликом поступка извршења и једна хумана црта у закону”, истакао је Арсић.
Посланик посланичке групе “Александар Вучић – Србија не сме да стане” Александар Мирковић изјавио је да ће СНС и председник Србије Александар Вучић увек радити у интересу Србије.
Он је, реагујући на излагање посланика странке Србија центар Стефана Јањића, који је рекао да је ова влада “много досадна и да је прошла била много занимљивија”, као и да се један посланик од чланова бивше владе добро “забављао” док су га прскали из противпожарног апарата, рекао да “чега се паметан стиди, луд се поноси”.
“Уместо да упутите извињење за оне сцене насиља које сте овде спроводили, да упутите извињење колегиницама које сте физички повредили, ви се овде тиме поносите. И мислим да је то најбоље што су грађани имали прилике уживо да виде шта је то алтернатива политици Српске напредне странке и политици Александра Вучића”, указао је Мирковић.
Посланик странке Србија центар (Срце) Стефан Јањић изнео је тврдњу да су предлози закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретности и изменама закона о извршењу и обезбеђењу, које је поднела Влада Србије, пример, како је рекао, “популизма и наводне бриге о грађанима”.
Посланик СДА Ахметин Шкријељ рекао је да та странка неће гласати за предложене законе јер, како они сматрају, закони који су на дневном реду садрже одредбе које су супротстављене Уставу и другим законима.
Према његовим наводима, тим законом ће бити стављен ван закон Закон о легализацији из 2015. и биће прекинути сви поступци који су били у току.
Посланици Скупштине Србије воде обједињену расправу о осам предлога закона које је поднела Влада – Предлогу закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру, Предлогу закона о допунама Закона о извршењу и обезбеђењу, Предлогу закона о информационој безбедности, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о судским таксама, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о посебним поступцима ради реализације међународне специјализоване изложбе ЕXПО БЕЛГРАДЕ 2027 и Предлогу закона о семену и садном материјалу пољопривредног и украсног биља.
Софронијевић: За упис непокретности биће формирана четири регионална центра
Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић изјавила је данас да ће за реализацију онога што је предвиђено Законом о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретности бити формирана четири регионална центра у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу.
Софронијевић је у Скупштини Србије, током скупштинске расправе о предлогу тог закона, казала да би у тим центрима требало да буде запослено око 330 људи који ће бити оспособљени и сертификовани за рад на дигиталној платформи, односно у ДМС-у.
Навела да ће се већ сутра разговарати са градоначелницима и председницима општина о формирању тих центара.
“Током расправе ова три дана постављено је и питање, ја бих рекла са правом, ко ће изнети цео овај посао јер можете имати закон који је идеалан, који је супер, који је одлично написан, ако нема реализацију каква је потребна и тај закон неће вредети много”, рекла је Софронијевић.
Навела је да Агенција за просторно планирање има само 58 запослених и подсетила да је Влада Србије, по доношењу Закона о озакоњењу 2015. године, донела и посебну одлуку да се дозвољава 1.056 нових запослених који би радили само на пословима озакоњења.
“Сви ти људи даном ступања на снагу овог закона практично, с обзиром на чињеницу да је и законом предвиђено да даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о озакоњењу објеката, практично би били прераспоређени на друге послове. Ти други послови су управо ово о чему ја причам. Дакле, постоји једно економско оправдање, неће бити захтевано велико додатно запошљавање, односно, оно ће бити минимално”, навела је Софронијевић.
Како је додала, и Агенција за просторно планирање и Републички геодетски завод помоћи ће општинама и код израде дигиталних зонинг планова, што је прва обавеза за јединице локалних самоуправа, али ће их оспособити да грађанима који немају потребно техничко знање пруже неопходну помоћ приликом попуњавања пријава.
Софронијевић је истакла да је реч о великом броју објеката који нису озакоњени и додала да је тај проблем сагледан.
“Када улазите у било који од наших градова, од већих општина до већих насељених места, видећете, ако уђете на платформу, да сви они мањим својим делом падају и у заштитни појас неког ранијег регионалног или магистралног пута. По Закону, такви објекти могу бити предмет евидентирања свакако, али и уписа права својине са земљиштем испод објекта ако управљач тог јавног добра у року 30 дана да сагласност на ту чињеницу”, појаснила је Софронијевић.
Како је додала, дешавало се да само због преласка са аналогног на дигитални начин преношења података у катастар се појави разлика од 20, 30 центиметара.
“То је нешто што сигурно не угрожава друмски саобраћај, то могу са поуздањем да кажем”, рекла је Софронијевић.
Посланици Скупштине Србије данас су наставили обједињену расправу о првих осам тачака дневног реда прве седнице редовног јесењег заседања.
Посланици воде обједињену расправу о осам предлога закона које је поднела Влада – Предлогу закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру, Предлогу закона о допунама Закона о извршењу и обезбеђењу, Предлогу закона о информационој безбедности, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о судским таксама, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о посебним поступцима ради реализације међународне специјализоване изложбе EXPO BELGRADE 2027 и Предлогу закона о семену и садном материјалу пољопривредног и украсног биља.
Мемић: Влада обновила скоро све бошњачке културно-историјске споменике
Министар туризма и омладине Хусеин Мемић изјавио је данас да је Влада Србије у последњих 10 до 15 година обновила скоро све културно-историјске споменике бошњачке или из османског периода и навео да је у последњих 8-9 година више урађено на очувању културно-историјских споменика бошњачког народа него у последњих 30 година.
Мемић је, током расправе у Скупштини Србије, одбацио тврдње посланика СДА Санџака Ахмедина Шкријеља да Влада не води рачуна о културно -историјским споменицима и културним добрима у Новом Пазару.
“Ова Влада, не сад само док сам ја министар, него у задњих 10-15 година је обновила све, скоро све културно-историјске споменике бошњачке или из османског периода. Само у последње три године уложили смо преко 3,5 милиона евра”, истакао је Мемић.
Он је навео да ће и у буџету за наредну годину сигурно бити опредељена додатна средства и за бошњачке културно-историјске споменике.
Претходно је посланик СДА Санџака Ахмедин Шкријељ изјавио да та странка неће подржати предлоге закона о којима Скупштина расправља и изнео тврдње да Влада не води рачуна о културно-историјским споменицима и културним добрима у Новом Пазару и неким другим општинама.
Ђурић: Србија из Белфаста послала снажну поруку да је спремна за ЕУ
Преузмите андроид апликацију.
