Дечак, тинејџер, који сатима седи за компјутером и игра игрицу не обазирући се на стваран свет око себе. То је најчешће одговор који ћете добити на питање ко је гејмер. Али то је и заблуда.
Наиме, истраживање које је недавно спровео „Ипсос” о демографији гејмера у Србији, показало је да их има и у млађој и у старијој популацији, као и да их је готово једнако и међу мушкарцима и међу женама.
Прецизније, у Србији је готово свака друга пунолетна особа гејмер, а 43,5 одсто су – гејмерке. У видео-играма ужива готово четвртина оних који су бар формално стекли услов за пензију – наиме, 23 одсто старијих од 66 година игра видео-игре.
Ова грозница захватила је читаву планету, па је е-спорт, како се назива такмичење у видео-играма, постао исплативији од класичног спорта. Први на листи најплаћенијих е-спортиста је Данац Јохан (Johan „N0tail” Сандстејн), који је на турнирима зарадио више од седам милиона америчких долара, такмичећи се у једној од најпопуларнијих е-спорт игара „Dota 2”.
Да су видео-игре исплатив бизнис, а не губљење времена постало је јасно са „Нордеусом” и Бранком Милутиновићем, који је створио једну од ИТ компанија које су се најбрже развијале, а онда је продао за 378 милиона долара.
У Србији, према подацима Асоцијације индустрије видео-игара Србије (СГА), постоји око 150 компанија, студија и тимова који производе видео-игре. Највише их је у највећим градовима – Београду, Нишу и Новом Саду, а из њихових кухиња најчешће излазе видео-игре за мобилне телефоне.
„Према прошлогодишњим подацима, гејминг индустрија у Србији запошљава око 2.500 људи, а свака трећа особа је женског пола. И не само то, жене чине половину свих вођа тимова. Дакле, не само да су присутне у овом послу, него су и равноправне. Ова статистика сврстала нас је у три земље у Европи, уз Хрватску и Румунију, са највећим бројем жена у гејминг индустрији. Рецимо, једна Француска има тек 14 одсто жена“ објашњава Кристина Јанковић Обућина, извршна менаџерка Асоцијације индустрије видео-игара Србије (СГА).
Преузмите андроид апликацију.
