Постоје претпоставке да људи не желе да знају, бирају незнање, желе да буду незналице.
Актуелна је била полемика око вакцина (узрокују ли аутизам или не?) и многи се нису упустили у истраживање научних чињеница.
Затим, питања састава појединих месних производа и начина како се животиње узгајају за многе је непознато.
Ту су и лидери великих компанија који промовишу моралне принципе пословања, али никада се нису позабавили читавим ланцем снабдевања или процесом производње.
“Људски је понекад окренути главу на другу страну и правити се да је све у реду”, прочитаћете у неким од ставова психолога.
“Окретање главе” све присутније
Ипак, истраживања и искуства истраживача кажу да ово “окретање главе” није тако неуобичајено и ретко. Податак да велики број људи “не жели да зна” и свесно бира да буду незналице, није безначајан.
Кључна су питања “Зашто човек својом вољом не жели да зна?” и “Какве су последице оваквог незнања?” Колико је то незнање опасно?
Једно од истраживања која су се бавила овом темом водила је и Лин Ву са Универзитета Амстердам и у свом уводном делу написала је:
“Примери незнања по сопственом избору су реалност којом смо сви свакодневно окружени. Почнимо само од тога да људи игноришу проблематичне састојке који су у намирницама које конзумирају. Желимо и треба да знамо колико је то незнање опасно и зашто се људи уопште одлучују да не знају.”
Свако је искусио намерно незнање или намерно избегавање информација које откривају негативне последице нечијих акција.
Свако је, без осуде, некада окренуо главу на другу страну и претварао се да је све у реду. Разлози могу бити лични, политички или професионалне природе.
Шест долара за један
Какву бисте ви донели одлуку ако би вам неко понудио да бирате – треба да добијете 5 УСД или 6 УСД.
Разлика је у томе што ако бисте узели 5 УСД, неко други (прималац) ће такође добити исти износ. Али, ако одлучите и узмете 6 УСД друга страна би добила 1 УСД.
Када су учесници сазнали за овакву расподелу, одлучили су да жртвују нешто мању добит за себе да би неко други (прималац) добио више од 1 УСД.
У просеку, показало се да је сваки четврти испитаник био себичан и није марио за другог већ је узео својих 6 УСД.
Међутим, слика се мења када експериментатори не откривају испитаницима колико ће новца бити распоређено.
Односно, биће им понуђено пет или шест долара, али неће знати колико ће добити друга страна, односно, које су последице њиховог избора.
Али, могу да сазнају од експериментатора, ако желе, што је важан део експеримента. Да ли желе да остану слепи и не сазнају колики ће део припасти другој страни, одлука је сваког појединачно и за њу не сносе никакве последице.
Овај занимљив експеримент осмислио је Џејсон Дана, професор маркетинга и менаџмента на Јејлу.
У оригиналном Дановом експерименту, 44 % учесника нису били заинтересовани да сазнају како ће проћи друга страна и одабрали су за себе обећаних 6 %.
Ма колико се експеримената касније понављало са различитим варијацијама, проценат се није битно мењао – 40 и више процената људи не жели да зна и нема развијен осећај за потребе других, себични су, неће да се одрекну због других.
“Имиџ” или когнитивна непажња
Психолози су покушали да разумеју и објасне овакво понашање и висок проценат људи који нису заинтересовани за потребе других.
Једно од објашњења зашто човек бира да не зна је да тако себи обезбеђује осећај великодушности. Ако не зна за последице својих поступака, онда и даље себе сматра моралном особом.
Намерно незнање служи да га заштити од лоше слике о себи.
Други разлог се крије у “когнитивној непажњи” – људи не воле да размишљају више него што морају.
Порекло се може тражити у лењости, у непостојању жеље да се одвоји време и научи више.
У сваком случају, у оних 40 % су људи који фаворизују брзу и лаку одлуку.
“Бити праведан често кошта. Захтева од човека да се одрекне свог времена, новца и труда. Незнање нуди лак излаз”, закључили су учесници амстердамског експеримента.
Они тврде да су налази фасцинантни јер “сугеришу да је много алтруистичког понашања које посматрамо вођено жељом да се понашамо онако како други од нас очекују.”
“Део разлога је и друштвени притисак којим су сви изложени, а део је у томе да свако жели да види себе у добром, лепом светлу”, стоји у студији амстердамског Универзитета.
Аутори свих истраживања која се тичу вољног избора незнања наводе заједничке доказе – незнање је делимично вољно и свесно и вођено је мотивима да се траже изговори и одржава добар лични имиџ.
Како ћутање 1 сат дневно може да промени ваш живот? Не постоји ништа доступније а моћније од тишине
Преузмите андроид апликацију.
