Обнова четири надгробна споменика на Успенском гробљу коштаће готово шест милиона динара (5.932.440) с ПДВ-ом и трајаће 60 радних дана.
Конзерваторко-рестаураторски радови предвиђени су на споменицима писцу Јакову Игњатовићу (1824–1889), Јовану Хаџићу (1799–1869), који је писао под псеудонимом Милош Светић, руским ратним заробљеницима и глумцима Душану (1892–1964) и Велимиру (1924–2011) Животићу. Рестаурација је поверена сремскомитровачком предузећу „Гранит-лијешће”, с којим је Завод за заштиту споменика културе недавно закључио уговор.
Како је у документацији објављеној на Порталу јавних набавки објашњено, споменици су услед атмосферских утицаја и загађења ваздуха потамнели, приметне су наслаге лишајева и маховине, као и ситна механичка оштећења и круњење камена, док је мермерна плоча на обележју руским ратним заробљеницима уништена. Предвиђено је уклањање наслага нечистоће, лишајева и маховине, као и консолидација камена и поновно бојење слова. Површина споменика биће премазана адекватном заштитом.
На споменику су видљиви трагови нечистоће и тамне флеке. Портрет Јована Хаџића је знатно потамнео. Ограда од кованог гвожђа је делимично кородирала, а опсег испод ограде обухваћен је наслагама нечистоће, лишајевима и маховином. Боја слова на споменику је потпуно избледела, наводе из Завода за заштиту споменика културе.
Место починка највиђенијих војвођанских Срба
Успенско гробље настало је 1860. године и као просторна културно-историјска целина утврђено је за непокретно културно добро од великог значаја. Посмртни остаци многих знаних, али и незнаних Срба и Руса пренети су 1921. године са Јовановског гробља на Успенско, а исте године, од материјала са Светојовановске цркве, која је тада порушена, подигнута је капела на Успенском гробљу.
На око четири хектара сахрањени су неки од највиђенијих војвођанских Срба. На крају главне алеје налазе се и најранији гробови руских православаца – Новосађана. На делу простора названом Руска парцела сахрањени су емигранти – царски официри, научници, уметници и њихове породице.
Успенско гробље било је отворено до 1974. године, а сахрањивање је поново почело 1991, додуше, само у постојећа породична гробна места. То значи да ту могу бити сахрањени само сродници покојника који већ почивају на том гробљу: брачни другови, сродници по крви у првој линији закључно са четвртим степеном сродства и њихови брачни партнери.
На кружном прстену испод крста на споменику руским ратним заробљеницима видљиви су оштећење и круњење вештачког камена, а скоро цела површина прекривена је лишајевима и слојевима нечистоће. Мермерна плоча са друге стране постамента је потпуно уништена, док је површински материјал на постаменту споменика испуцао и дотрајао.
Када је о споменику глумцима Велимиру и Душану Животићу реч, из Завода кажу да су видљиве пукотине на бетонском оквиру, односно шетној стази. Црна мермерна плоча је прекривена наслагама и неконтролисаним растињем по споменику. Плоча је дотрајала и планирано је да буде замењена, по узору на стару.
На Успенском гробљу сахрањене су неке од значајних личности, као што су: Стеван Брановачки (1804–1880), Јован Грчић (1855–1941), Васа Ешкичевић (1867–1933), Светозар Милетић (1826–1901), Ђорђе Натошевић (1821-1887), др Милорад Павловић (1919–1972), Живорад Петровић (1891–1927), др Милан Петровић (1879–1952), Михаил Полит Десанчић (1833–1920), Јосиф Руњанин (1821–1871), Васа Стајић (1878–1947), Јаша Томић (1856–1922), Коста Трифковић (1843–1875), породица Батут, породица Виловац…
Ј. Вукашиновић
Од четвртка нови филмови на репертоару биоскопа Синеплекс Нови Сад
Преузмите андроид апликацију.
